Архијерејска Литургија у Трепчи: Све на овоме свијету је пролазно, осим онога што се чини у славу Божију

Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије и Његово преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Методије данас, на празник Св. Сергија Радоњешког, 18. јула, служили су Свету архијерејску литургију у Цркви Светог Јевстатија Српског у Трепчи, уз саслужење свештенства и свештеномонаштва Митрополије црногорско-приморске и епархија Будимљанско-никшићке и Зворничко тузланске и молитвено учешће бројних вјерника.

Архијерејска Литургија у Трепчи

У току Литургије су крштени и миропомазани слуге Божије: Батрић, Страхиња и Мирослав.

Преосвећени Епископ Методије, тумачећи данашњу јеванђељску причу, подсјетио је да Господ поучава и говори народу који је ишао за Њим, да прими утјехе и благослова исцјељења од сваке врсте несреће, недуга и болести, које је носио, као што и сви људи у историји људског рода носе на плећима својим док проходе овом земљом од своје колијевке до гроба, какви треба да буду да би били блажени – да би били у онаквом стању духа каквим ће да заслуже и задобију Царство небеско.

Тумачећи прво од девет блаженстава: Блажени сиромашни духом јер је њихово Царство небеско, које је најдубљи потребни темељ и на коме ће човјек све остало своје духовно градиво да надомјести и да надограђује, Владика будимљанско-никшићки Методије је објаснио да смирен и сиромашан духом значи да човјек буде сиромашан свим оним представама и сликама које има о себи, јер је људска особина да човјек високо мисли о себи.

“Сиромашан духом значи смирен човјек. Смирење задобија само онај кога истински посјети благодат Божија, а добија се кроз молитву, пост и остале врлине. Човјек треба да врши добра дијела које је Господ заповиједио, да би тиме задобио благодат Божију, а тек са задобијањем благодати Божије, основни циљ нашег хришћанског живота је, као што су говорили Свети оци, задобијање благодати, енергија Божијих кроз Свете тајне, човјек осјећа близину Божију. Тек у близини Божијој човјек дубоко осјећа своју недостојност и своју грешност.”

Објаснио је да је јасан знак за људе који споља мисле високо о себи, да они нису осјетили благодати Божије, а да би били смирени једини начин је да нас посјети благодат Божија:

“Да се за то кољенопреклоно свакодневно и у свакоме часу, као што ја заповједио апостол Павле, непрестано молимо, а кад задобијемо то смирење онда ће да потекну сузе, јер Блажени који плачу јер ће се утјешити.  Сагледавајући недостојност своју, а свемогућство Божије, почињу сузе саме да теку које очишћују душу од свакога бремена, терета и гријеха, које се на њу залијепило, накупило.”

Говорећи о блаженству “Блажени кротки јер ће наслиједити земљу”, Владика је казао да да је то један од највећих парадокса јер видимо кроз цијелу историју људског рода како се људи такмиче у сили, снази, моћи овога свијета, како се и данас наоружавају, иду једни на друге да би освојили неке територије:

“А Господ каже управо ону духовну логику, која се увијек показала као истинита и права, да ће само они који су смирени и кротки наслиједити земљу. Зато народи који имају толике земље и толики простор на овој земљи им припада, изгледа да су испунили ово блаженство Христово за које Он каже да ће наслиједити земљу они који су кротки”, бесједио је Његово преосвештенство.

Блажени сте кад вас узпрогоне и омрзну и разгласе име ваше као зло по цијелој земљи, имена мојега ради. Владика је подсјетивши на ово блаженство казао да ће, као што је гоњен Христос, бити гоњени ради имена Његовога сви они који иду за Господом:

“Не због било чега, него тога зато што се осјењујемо крсним знаком и именујемо Христовим именом, као што су се именовали и ови ново крштени овдје. Господ да нас укријепи и да нам да снаге да поставимо први и основни, најдубљи темељ, нашега духовног живота, а то је смирење. Што оно буде дубље, биће стабилнија духовна грађевина наша и успеће нас до самога Царства небескога”, поручио је Епископ будимљанско-никшићки господин Методије.

Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије је на почетку архипастриске бесједе казао да је важно сачувати памћење, подсјетивши на народно предање о Цркви Светог Јевстатија која је некада постојала на овом мјесту, и чији темељи за сада нијесу пронађени. Управо из тога сјећања, настао је нови храм на Трепчи, који је украсио ионако лијепу Лимску долину. Посебно је истакао да је дан Светог Сергија, руског, свесловенског и свеправославног светитеља, који се прославља у најљепше доба године, изабран за овај љетњи сабор.

„Светитељи Божији припадају понајприје ономе народу у ком су рођени, али ако су истински светитељи, они припадају свим народима. То се нарочито показује код нас у манастиру Острогу, али не само у Острогу, него је то свуда видљиво гдје се прослављају Божији угодници“, нагласио је Високопреосвећени Митрополит.

Све што се догађало у Лимској долини у претходних двадесет година, како је казао, било је у знаку велике духовне обнове, у знаку Светосавља. Сјеме које је посијао Свети Сава ниче и цвјета. Обнове храмова и манастира протумачио је као нарочиту милост и нарочито старање Божије о вјерном народу.

„Није то наша заслуга. То је заслуга наших предака који су за вјеру живјели, за вјеру се борили, и за своју православну вјеру и главе полагали. То је велики облак свједока.“, закључио је Митрополит и казао да никако не можемо да их пребројимо. Подсјетио је само на оне који су пострадали у двадесетом вијеку, за који су се многи људи надали да ће да буде вијек среће и благостања и духовног напредовања.

„Пролило се нажалост највише крви у два свјетска рата, али оно што је најстрашније у нашем народу, догодило се братско крвопролиће. Изгинули су заједно са Митрополитом црногорско-приморским Јоанкијем многи свештеници, од братске руке побијени. То је најстрашнији злочин. И још наш народ није схватио шта нам се догодило. Још би неки да на том злочину праве будућност и да на том злочину темеље своју власт и своју идеологију. То је вријеме свакако прошло, али требаће још некима да схвате да је то вријеме прошло“ , бесједио је Митрополит црногорско-приморски.

Објаснио је да је све на овоме свијету пролазно, осим онога што се чини у славу Божију, а то има вјечно значење и вјечно трајање.

Говорећи о значају новоподигнутог храма, Митрополит је рекао да „овај храм даје овоме селу и цијелој Лимској долини нови живот и зато подижемо храмове Божије, да се у њима освећујемо, да се у њима сабирамо, да се у њима Божанске љубави напајамо, да јачамо наше заједништво, и то не би требало никоме да смета“, поручио је Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије

Упитао се коме може да смета ако се дјеца одгајају у побожности, честитости, доброти и ако се оплемењују православном, јеванђељском, хришћанском културом, јер смо од тога видјели само добро у нашој прошлости. Примјер за то су нам велике личности које су засијале вјером и осталим врлинама, због чега су заслужили да их народ памти и помиње са љубављу. Међу њима је истакао Светог Јевстатија који је родом из овога мјеста.

Након Литургије одржан је црквено-народни сабор уз трпезу љубави за све присутне.

За показану љубав и доброчинство према својој Светој цркви, а нарочито приликом изградње Цркве Светог Јевстатија Српског у Трепчи, уручена је архипастирска грамата Општини Андријевица. Захвалницама су одликовани: ДОО Комунално – Андријевица, г. Веско Ракетић, г. Жељко Ћулафић, г. Жарко Барјактаревић – Бакуле,  г. Велимир Бата Ђуришић, г. Велимир Мило Драговић, г. Славко Јакић, г. Бранко Вукмановић, г. Драган Кастратовић и гђа Софија Нововић.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

 

Video kanal Eparhije

Srpska pravoslavna crkva

Radio Svetigora

Sveviđe