Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије служио је, у трећу недјељу по Педесетници, на празник Светог свештеномученика Методија и Преподобног Наума Охридског, 3. јула 2022. године, Свету Архијерејску Литургију у манастиру Ђурђеви Ступови.

Саслуживало је свештенство архијерејског намјесништва беранског и монаштво Манастира уз молитвено учешће бројног вјерног народа.

Тумачећи прочитано свето Јеванђеље, Преосвећени владика Методије је указао на ријечи Господње: Ако је око човјечје здраво све ће му тијело бити свијетло.

„Љекари данас кажу да је одбрамбени механизам, тјелесни систем људски који брани организам од спољашњих нападача као што су бактерије, вируси, гљивице и остали организми, не зове се само имунолошки него се зове психо-неуро-ендокрино-имунолошки систем. Медицина је установила да људски одбрамбени организам почиње са психо, односно са мислима. Ако човјек врата свог ума, а то је око о коме Христос говори данас у Јеванђељу, ако је оно здраво, дакле, ако ви у својим кућама и становима боравите са својим породицама, ако вам врата нијесу здрава онда ће у кућу да уђе и оно што не би требало“.

„Ако је ум здрав онда ће цијела душа бити здрава, дакле све мисли које улазе у ум ми пропуштамо, као што у своју кућу пуштамо само оно што је добро и што ваља. Не водећи рачуна о томе шта нам се врзма по глави, какве се мисли роје и какве нам се мисли дешавају и воде нас у ту своју спиралу, увлаче у посебно стање и ми излазимо из овог тренутка и овог живота и више нисмо присутни, нисмо будни, него смо снени, занесени у својим мислима“, рекао је Владика.

Додао је да је општа дијагноза човјечанства – изгубљени у мишљењу.

„Управо о томе Христос говори данас у Јеванђељу: Коме је око здраво и свијетло, биће му цијело тијело здраво, значи, коме је ум свијетао, који има само добре мисли, ми, тај унутрашњи наш човјек који може и има пажњу, трезвење, трезвен је, није занесен и опијен мислима, пази какве се мисли роје у његовом уму и бави се само добрим мислима, само добре мисли његује у свом уму, онда ће цјелокупна душа бити здрава“, појаснио је Епископ Методије.

Када је здрава психа и мисли, неуролошки систем се, сматрају љекари, не напреже, жлијезде не луче беспотребно, а када смо занесени у мислима које нијесу добре улазимо у други свијет који, по ријечима Његовог Преосвештенства, није сада и овдје, божански, него је виртуелни свијет у коме нема Бога.

„Једино мјесто у коме нема Бога је кад смо изгубљени у мишљењу, то су ти виртуелни свјетови, јер све што је Бог створио, Он је свуда и свеприсутан и у свему се налази. Свети оци кажу да је пакао мјесто гдје нема Бога. Које је то мјесто, кад је Бог све створио, на коме нема Бога? То су, управо, ти изгубљени свјетови виртуелни у које ми упадамо и у које нас мисли увлаче, тако да непријатељ љдуског рода, демони, убацују мисли у наш ум, значи то није нашег поријекла. Кад смо трезвени, кад стражимо и пазимо какве се мисли мотају по нашој кући унутрашњој, то је важније него наша кућа спољашња у којој живимо, она нам мора бити чистија и свијетлија, онда ћемо духовно бити здрави. То је предуслов нашег духовног здравља“.

„О томе је Христос говорио у данашњем Јеванђељу, то је то око које је свијетло да би цијело тијело могло бити здраво. И још је рекао да се не бринемо, јер демон нам убацује мисли о томе шта ћемо, како ћемо, куда ћемо, на који начин ћемо постићи и опстати, обезбиједити своју егзистенцију. Он говори: Не брините се о томе, него брините се томе да вам око буде свијетло да би вам тијело било здраво, да су вам добре мисли, имајте повјење у Бога, а остало ће вам се све придодати“, поучавао је Владика.

Они који следују за Христом морају, прије свега, да буду храбри и одважни, да имају повјерења у Христове нелажне, јеванђељске, истините, божанске ријечи.

„Да не бринемо, него да се само о једном старамо – о правди и истини, о добру, о том свјетлу које ће освијетлити нашу душу, а остало ће нам се све придодати, па набраја како крин у пољу који не брине о томе какав ће да буде, Господ га тако закити, Соломон у свој слави својој као цар није могао да се закити онако како Бог крин у пољу закити и украси, а како ли ће тек човјека, ако ону траву која се суши и у огањ баца, како ли ће, тек, бесмртну људску душу и тијело људско окитити и о њему се побринути. То је поука данашњег Јеванђеља – да не бринемо ни о чему другом, осим о ономе да око тијела нашег буде свијетло, односно ум да буде свијетао и да се само добрим бавимо“, закључио је Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије.

Сабрани који посте Петровдански пост, пристипили су Светом Причешћу.