Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије служио је, на празник Светог мученика Јакинта, у суботу 16. јула 2022. године, Свету Архијерејску Литургију, у храму Светих Јоакима и Ане, на Видровану код Никшића.

Саслуживало је свештенство и монаштво Митрополије црногорско-приморске и Епархије будимљанско-никшићке уз молитвено учешће бројног вјерног народа.

Након Литургије, свечана литија вјерног народа, предвођена Владиком, свештенством и монаштвом прошла је кроз Видрован. Литија се заустављала ради читања светог Јеванђеља и узношења молитви Господу за здравље и сваки напредак житеља овог мјеста, Никшића, Црне Горе и цијелог свијета.   

Празник Светих Петра и Павла честитао је Преосвећени владика Методије, благосиљајући црквено-народно сабор, који је, у част првоврховних апостола, у овом мјесту, установљен прије више од десет година.

„Првоврховни апостол Петар, који је први од ученика Христових и апостола исповједио Христа, одговорио је Христу на питање: Шта кажете ко сам ја, он Га је исповједио као Месију односно помазаника Божје и као Сина Божјег. Сигурно да Петар није знао до краја својим разумом шта је исповједио, зато што је то урадио по надахнућу Божјем, како смо и сазнали, да му то нису рекли крв и месо, односно то му није разум и логика људска могла открити, већ му је то открио Отац Који је на небесима. Због тога је он понио назив првоврховни“.

„Не значи да је био већи од осталих апостола, али је био први међу једнакима, јер је први Христа исповједио. Христос је рекао да ће на том његовом исповједању Њега као Месије, као помазаника, Њега као сина Божјег, саздати Цркву Божју и тиме најавио да ће основати Цркву. Црква је нешто ново што Господ ствара, дошавши на земљу, односно пославши Духа свога Светог. То је нова заједница, нови завјет Бога и човјека у Цркви чији је Христос оснивач, а исповједање Петрове вјере је темељ на коме она почива до данашњег дана и до краја свијета и вијека“, рекао је Владика.

Још му је рекао, додао је Преосвећени Епископ Методије, да ће му дати кључеве од Царства небеског и све што он разријеши на земљи биће разријешено на небу, што свеже на земљи биће свезано и на небу.

„Ти кључеви које је Петар добио нису ништа друго до исти кључеви, које су добили сви апостоли, који су проповједали ријеч Божју. Ти кључеви су, у ствари, Јеванђеље, исповједање Христа као Сина Божјег и Месије. Дакле, сви они људи, хришћани до данашњег дана и до краја свијета и вијека, који  сљедују Њега као Бога, Сина Божјег и Јеванђеље проповједају цијелом свијету, су ти који имају кључеве од Царства небеског. Они који буду послушали ријечи јеванђељске које проповједају Његови следбеници, наследници апостолски, који буду послушали, повјеровали њима ће се отворити Царство небеско. Кључеви су у ушима и срцима и од оних који то слушају зависи да ли ће Царство за њих бити отворено или затворено. Од тога да ли ће њихова срца за Јеванђеље и ријеч Божју бити отворена или затворена, зависи цјелокупно наше спасење и цијелог рода људског“, бесједио је Његово Преосвештенство.

Он је истакао да је још један диван повод за црквено-народно сабрање на Видровану - 30 година пастирске, свештеничке службе о. Драгана Крушића.

„Наш прота Драган се 30 година труди на њиви Господњој, обилази домове својих парохијана и других људи, који имају потребу за тим за које се моли, брине о души и спасењу своје пастве, 30 година чини оно што су чинили и апостоли и што ће чинити, до краја свијета и вијека, сви ученици и прејемници апостолски и Христови. Зато ми је драго што смо се у овако великом броју окупили и обишли простор, који обухвата ово благословено село Видрован“, казао је Епископ будимљанско-никшићки Методије, који је поводом јубилеја – 30 година свештеничке службе протојереју-ставрофору Драгану Крушићу, пароху никшићком, уручио на дар напрсни крст, захваливши му на његовој несебичној служби и пожелио му још више снаге, крепости и здравља.

Прота Драган Крушић, парох горњепољски при Саборном храму Светих праведних богородитеља Јоакима и Ане на Видровану, заблагодарио је Епископу Методију на одслуженој Литургији и што је вјерни народ својим доласком укријепио и духовно сабрао, те браћи свештеницима и сабраним вјерницима.

„Ово је велика радост за мене као пароха горњепољског, ових дана се навршава тридесет година моје свештеничке службе на овој парохији, морам да кажем, многострадалној јер на овом мјесту је страдало много људи  на правди Бога само зато што су били православни хришћани и вјеровали у живог и истинитог Бога и Спаса нашег Исуса Христа; мученичко, али благословено мјесто јер гдје се пролије мученичка крв, та крв мора да уроди духовним плодом“.

„Ово је један од најљепших храмова, после никшићког Саборног храма. Наши сабори овдје су уродили духовним плодом, у овом храму су рукоположена два угледна свештеника и то је доказ да са обновом светиња наступа и духовна обнова наших душа“.

„Рукоположен сам 1992. године, на празник Светог апостола и јеванђелисте Марка, примио сам ђаконски чин у храму Светог великомученика Георгија под Горицом, на оној првој Марковданској литији, која је установљена од блаженог спомена дивног нашег Митрополита Амфилохија. Срећан сам што сам имао привилегију и благослов да сам код нашег блаженоупокојеног Митрополита студирао, слушао наставу код њега и Владике Атанасија и, заиста, не могу да искажем толику  благодарност што ме је Бог удостојио да упознам те људе и будем њихов студент“, навео је о. Драган, додавши да је свештенички чин примио у манастиру Ћелија Пиперска, а затим постављен за пароха на трећој никшићкој парохији при Саборном храму Светог Василија Острошког са опслуживањем парохије горњепољске и голијске.

„То је велики простор, скоро до Гацка. Држао сам десет светих храмова и трудио се као свештеник, колико ми је Бог дао духовне снаге, да обилазим повјерено ми стадо, а наслиједио сам једног великог свештеника и човјека, протојереја-ставрофора Богдана Радуловића, који је преко 50 година служио на овој парохији и носио живу, незацијељену рану, задобијену у Херцеговини, када је пошао да помогне свом страдалном народу којем је запријетила велика опасност. Требало је, кажем, обнављати десет храмова који су били запуштени, па смо формирали црквене одборе и кренули у обнову. Уз помоћ добрих људи, који су ми помагали успјели само да све храмове у овој парохији обновимо да се у њима може служити света Литургија. То ми је велика радост, а наравно и моји драги парохијани су ми помагали у томе. Морам да искажем велику благодарност и мојој супрузи, која ме је тридесет година пратила и помагала на парохији, пјевала за пјевницом и поднијела велики терет као вјерна животна сапутница“, рекао је свештеник Драган Крушић.

Овом приликом уручене су архипастирске грамате појединцима „за показану љубав и доброчинство према својој светој Цркви, а нарочито према храму Светих Јоакима и Ане на Видровану“.

Молитвено сабрање појањем је пратио хор Преподобне мајке Ангелине.

Потом је одржан традиционални Петропавловски сабор.