Прослављени Свети мученици Кирик и Јулита и Свети новомученици Велички

На празник Светих Кирика и Јулите и Светих новомученика Величких, горњеполимских и ржаничких, у четвртак 28. јула 2022. године, Свету Архијерејску Литургију у цркви, у Велици, служили су Преосвећена Господа Епископи будимљанско-никшићки Методије и пакрачко-славонски Јован, уз саслужење свештенства и монаштва Митрополије црногорско-приморске и Епархија будимљанско-никшићке и браничевске и уз молитвено учешће вјерног народа.

У току Литургије Владика Методије је миропомазао маленог Вука Вуковића, који је примио Свету Тајну крштења.

Сабранима се ријечју архипастирске бесједе обратио Преосвећени Епископ Методије, подсјетивши на невино страдање житеља Велике и Полимља, које се одиграло на данашњи дан 1944. године, а у којем су, од стране њемачке Принц-Еуген дивизије и балистичко-вулнетарске Скендер-бег дивизије, на стравичан начин старадало око пет стотина величких мученика, међу којима 118 дјеце, од којих је 14 млађе од године.

„Окупили смо се данас, на овом страдалном и великом мјесту, сјећајући се свих оних који су на истини и правди страдали невино побијени, не само у Велици, него читавој полимској долини, а сјећамо се и оних који су, на данашњи дан, живот свој дали за вјеру и отечество у скорије вријеме, чији смо ми савременици, на Кошарама, војника и ратника пострадалих. Ми смо један велики небоземни сабор, ми који смо се овдје на Литургији састали и они који су прешли у торжествујућу Цркву из ове војујуће и земаљске“, казао је Владика.

Сјећајући се невино пострадалих, ми им подижемо споменик и сјећамо се њихових ликова и дјела, али морамо да пазимо, указао је он, да нам се не деси страшна ствар, да не упаднемо у лицемјерје.

„Да се у садашњем времену према онима, који су на истини и правди, не односимо онако као што су се злочинци односили према онима које данас празнујемо. Ништа Христос није тако не навидио као лицемјерство и што се човјек подиже на веће положаје он упада у велику опасност да постане лицемјер“.

„Зато је најбитније да, сјећајући се оних којих су страдали, подижући њима споменике и молећи се за њих, да пазимо да идемо оним путем којим су они ишли да би били истински, прави, истинољубиви хришћани, сљедбеници њиховог пута и дјела, оних дјела за која су се они залагали. Господ ће сваког укријепити ко исповједи по свом смирењу слабости и улити му снаге, без обзира каквих могућности свако од нас био да достигне мјеру коју му је Христос предвидио, којом ће да задобије Царство небеско“, рекао је Његово Преосвештенство.

Ријечима добродошлице поздравио је бројне госте сабрања у Велици, најприје Преосвећеног Епископа Јована, који, сваке године, на овај дан, долази из Славоније, доносећи благослов од светиња јасеновачке Епархије. Овим поводом донио је крст јасеновачки, који је постављен на плато испред цркве.

„Да буде заједно са Величким, горњержаничким и полимским мученицима, на овом светом мјесту, да сијају свјетлост Христову и укрепљују сав народ који се овдје окупља годинама и, ако Бог да, и у вјекове вјекова. Добро дошли народни прваци, који сте се овдје окупили са својим народом. Добро дошли предсједници општина Берана, Андријевице, а поготово предсједник Општине Плав, Нихад Цановић, који је дошао са сарадницима да се заједно овдје окупимо и да свједочимо заједништво, љубав, слогу, мир и да се молимо да то потраје и да траје, да сиђе благослов на ове просторе, на цјелокупни народ наш, које год нације и вјере на овим просторима био“, казао је Владика будимљанско-никшићки Методије.

Сабранима се обратио и Владика пакрачко-славонски Јован, казавши да је овај крст овдје сачињен од греда из Јасеновца.

„У јасеновачкој води је био годинама да би очврснуо, ојачао и донесен је у Велику Духом Светим да покаже да је ово једно велико страдање, један велики Крст Христов, један велики Јасеновац. Не може се страдање ни у Пиви, ни у Велици разумјети без Христа и не може без Јасеновца, а не може ни без ријечи Владике Николаја када је говорио, после Другог свјетског рата, Србима у Јасеновцу“.

„Рекао им је, прво, да се не свете, јер, каже, онај ко се освети тај се не посвети, тај неће бити никада човјек у пуноћи, неће никада дорасти до висине раста Христова, друго - да се поносе својим мученицима, да их прослављају, ево, овдје крст да прослављамо нове мученике до краја вијека и треће да цијелом свијету објављују своје страдање да се никад никоме то не би поновило. Нека би нам Бог дао срца и љубави да се не светимо, не дао Бог, него да се поносимо својим ученицима, да их прослављамо и да кроз цијели свијет пронесемо њихов глас како се никада људском бићу не би поновило оно што се њима десило“, нагласио је Епископ Јован.
Осврнуо се на збивања у Украјини, оцијенивши да је то што се збива у Украјини трагедија и позвао хришћане да се у свему воде само хришћанским и људским начелима.   

„Наша је трагедија то што тамо православац убија православца, хришћанин хришћанина, човјек човјека. Дакле, не пожелимо никоме зла, да се молимо Богу да што прије престане то поклање; тамо братоубилачки рат, најстрашнији од свих ратова, да би га Бог што прије прекинуо, да би мир завладао, да би цијели свијет у миру живио. Тамо се, увијек, збивају као у Јерусалиму суштинске ствари за историју свијета и за судбину свијета. Нека би Бог одагнао рат од тог свијета, нека би завладао мир, а сви ми да се молимо за све њих, да се молимо, прије свега, за Митрополита кијевског Онуфрија који је сада на жеравици, човјек који носи највећи крст у људском роду у овом тренутку, покушавајући да сачува срце своје и народно, да сачува мир тамо гдје су силе свјетске донијеле рат“, казао је Владика Јован.
Поводом храмовне славе преломљен је славски колач и освештано жито.

Заједничарење је настављено уз трпезу братске љубави, а домаћин овогодишње славе било је братство Гојковићи.

Епископ Методије је благословио да се формира Одбор за изградњу спомен-дом -музеја жртава злочина у Горњем Полимљу, а налазио би се у згради старе школе у Велици, преко пута храма Светих Кирика и Јулите. Ово је била жеља блаженопочившег Митрополита Амфилохија, који је и започео градњу цркве и обновио спомен Светих мученика величких, које од 2017. године славимо као Свете.