Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је на празник Светог мученика Јулијана Тарсијског, у суботу 4. јула 2020. Свету Архијерејску Литургију, у манастиру Светог апостола Луке, у Жупи Никшићкој.

Саслуживало је свештенство и свештеномонаштво Митрополије црногорско-приморске и Епархије будимљанско-никшићке уз молитвено учешће вјерног народа и сестринства ове свете обитељи.

Прије Литургије, Владика је у чин чтеца произвео Борислава Џаковића из Никшића.

Поувачајући сабране, Преосвећени Епископ је казао градња спасења нас хришћана личи на градњу храма. Након урађених темеља, који се такође, освећују може да се назре какав ће бити храм.

„Тако је исто са монашким постригом који је добар темељ на коме, касније, треба градити. Ако је он добро постављен и ако се он не поколеба, онда већ можемо видјети, предосјетити и понадати се да ће тај храм нашег спасења бити свијетао и прослављен“, рекао је Владика Јоаникије, поручивши да сваки дан треба да узидамо по један камен у грађевину свог спасења, а тај камен да буде лијепо обрађен и постављен, са највећом пажњом и одговорношћу пред Богом, пред Црквом и пред људима.

Он је додао да није случајно што се храм поистовјећује са цијелом Црквом.

„Када завршимо градњу храма онда слиједи освећење, а чега је слика то освећење и шта освећујемо? Освећујемо свети Престо, а преко њега освећује се цио храм. А шта је Престо у нашем бићу? То је срце у којем треба да се настани и да почива Господ Исус Христос, да престо свог срца припремимо да буде чист од сваке таме, гријеха, страсти. То није мали посао, то је нешто најтеже. Лакше је саградити куле и градове него своје срце очистити и припремити да буде стан Бога живога, али је од највеће важности очистити своје срце и спремити га да буде стан Бога живога“, рекао је Владика будимљанско-никшићки Јоаникије, наглашавајући да то хришћанима треба да буде на првом мјесту, све дане нашег живота.

„Кад нам на првом мјесту буде наше спасење, служба Господу, нарочито када је у великој заједници, гдје једни друге подстичу на спасење, онда ће се знати и све остало; све је важно, али се зна хијерархија, шта је најважније, а шта од тог најважнијег и остало што добија важност. Све то треба да се чува, његује, обрађује, да све буде лијепо, благословено и уредно; на такав начин ће се испунити на нама ријеч Божја: Тако да се свјетли свјетлост ваша пред људима, да виде ваша добра дјела“, казао је Епископ Јоаникије.

Осврнуо се на чин монашење нових пет сестара ове свете обитељи.

„Све је око њихових имена везано за свети град Јерусалим и за прве хришћане. Све оне су добиле имена по првим слушкињама Христовим, поједине од њих су пострадале за Христа, поједине су служиле Њему до краја свог живота, па и то треба да нас подсјети да се вратимо на почетак, ономе што је најважније и извору наше свете вјере и нашег спасења, да би срца наша, увијек, била окренута према Јерусалиму свих нас, и према овом земаљском Јерусалиму, гдје је гроб Господњи и највеће светиње, али, још више, према оном небеском, неразоривом и вјечном Јерусалиму, који је, заправо, Црква Божја и Царство небеско“, нагласио је Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије.

Пожелио је срећно монашење сестрама манастира Светог Луке, срећно и благословено велико укрепљење и обновљење ове свете обитељи, на унапређење заједништва, љубави, доброте и сваког Божјег благослова у њој.