У недељу, 02. јануара 2011.г. у Црквено-народном дому Светог Василија Острошког у Никшићу одржана је свечана академија, поводом 25 година од хиротоније и 20 година од устоличења у Трон Митрополита Цетињских Његовог Високопреосвештенства Архиепископа цетињског Митрополита црногорско-приморског Г. Амфилохија.
Његово Високопреосвештенство Архиепископа цетињског Митрополита црногорско-приморског Г. Амфилохија, Његово Преосвештенство Епископа будимљанско-никшићког Г. Јоаникија, г. Богољуба Шијаковића, министра вјера у Влади Србије, бројно свештенство, свештеномонаштво и вјерни народ Никшића, на академији, уприличеној поводом овог великог јубилеја Митрополита Амфилохија, у име Црквене општине Никшић, поздравио је јереј Слободан Јокић.
"То је јубилеј свих нас, јер сваког од нас овдје сабраних, на посредан или непосредан начин прати Митрополитов благослов, јер, како је записао један свештеник, „он нас је духовно родио и препородио и, са почившим архимандритом острошким оцем Лазаром, очински годинама руководио и васпитавао. А најбољи начин да му захвалимо је да будемо људи каквим нас је учио да будемо."
„Осим на људе неизбрисив траг оставио је и на нашем Саборном храму, на граду, на Духовном центру Преподобног Исаије и овом Дому, чије темеље је са Патријархом Павлом освештао, као и на много чему другом“, рекао је свештеник Слободан Јокић.
Поздравно слово одржао је Преосвећени Владика Јоаникије, који је благословио свечано сабрање и пожелио срећан предстојећи празник - Рођење Богомладенца Исуса Христа, који је истовремено и рођендан Митрополита Амфилохија, чији јубилеј архипастирске службе обиљежавамо ове године.
„Многи јубилеји се славе као протекло вријеме, а ми овај обиљежавамо као добијено, као вријеме којег се непрестано дотицала вјечност, као вријеме искупљено и испуњено, ријечи су Преосвећеног Владике Јоаникија.
Он је подсјетио да је Митрополит Амфилохије, и прије него што је постао Епископ, као доктор теологије, професор на Теолошком факултету, литург, проповједник, био човјек који је пројавио велике дарове.
„Његови рани списи указују на велики књижевни дар нашег Митрополита, у коме се огледа огромно образовање и труд. Ти велики дарови су рано заблистали, а прави сјај добили су од момента када је он свој живот, како је рекао ава Јустин, сагледао са Неба, када је донио одлуку да те своје дарове принесе Господу Богу живоме и да их употреби на службу и славу Цркве Божије. Наш Митрополит је увијек имао нешто мистично у својој личности, то је задржао и до данас. Он је човјек окренут ка највећим тајнама – тајни Бога, Свете Тројице, Неба и земље, људске судбине, живота и његовог смисла. Један такав научник, тумач Светог писма, светоотачки образован, који је непрестано радио на својој души и молио се Богу, и који је показао велику ревност као литург, имао је успјеха и као Архијереј. Његово познавање човјека и тајни духовног живота много му је помогло и користило, па је налазио људе, сабирао их и призивао у Дом Божији“, рекао је Епископ Јоаникије.
Митрополит Амфилохије је, према ријечима Владике Јоаникија, велики успјех постигао и као пастир, Архипастир, јер је, слиједећи великог Архијереја и Архипастира Господа и Спаситеља нашег Исуса Христа, добио благодат и моћ да бреме тешке архијерејске службе врши ревносно и донесе многе плодове.
„Вријеме Митрополита Амфилохија у Црној Гори, с правом се може назвати временом духовне обнове, обнове народа, светиња, живе Цркве Божије, на шта је Високопреосвећени Митрополит увијек стављао нагласак – на обнову душа, вјере, црквености, честитости, на обнови онога што је запретано у души овог народа. Кад погледамо само како је за потеклих 20 година успио да обнови храмова, да оживи толико манастира, да их напуни монаштвом, да сабере народ у Дом Божији, да га обједини духовно, да Цркву Божију и вјеру, које су биле толико потиснуте и понижене, подигне да она засвијетли, да, захваљујући његовом труду и томе што нам је постао ослонац, што нам је, заправо, Христа Господа ставио као ослонац, људи данас смисао свог живота траже у вјери и вјеру држе као оно суштинско, највредније и најзначајније у свом животу“, казао је Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије.
Свечану бесједу одржао је проф. др Богољуб Шијаковић, министар вјера у Владике Републике Србије. Министар Шијаковић је казао да, размишљајући о томе шта недостаје садашњем Београду, схвата да је то онај јеромонах Амфилохије, који је са тридесетак година, са разних студија, дошао у Београд да свједочи ријеч Божију.
„Једна тако жива ријеч, једно такво врело у Београду у оно доба кад се свака права ријеч гутала, ријеч испуњена вјером, надом, љубављу, ријеч динамична, жива која открива богатство и смисао језика, ријеч која садржи у себи изворну, исконску снагу именовања. Важна ријеч каква данас, заиста, недостаје Београду. Ових година, сигурно, размишљамо шта то недостаје Црној Гори. Могло би се, једноставно, рећи да данашњој Црној Гори недостаје управо оно чега наш Митрополит има у изобиљу. Недостаје јој праве културе, хришћанске културе. Црној Гори данас недостаје Истине. Црној Гори недостаје много тога чега наш Митрополит управо има у изобиљу“.
„То је један парадокс, који сви осјећамо, да онај човјек који прославља Црну Гору, највише он у нашем времену, управо у тој истој Црној Гори, из разлога што јој све то недостаје, понекад бива јавно друкчије означаван“, истакао је проф. др Шијаковић.
Он је нагласио да је Митрополит Амфилохије још од малена боготражитељ. Из родног дома, из посне Мораче постао је врло брзо врхунски теолог, али тај академски теолог са докторском титулом, са изванредним докторатом, није престао да буде онај исконски, подвижнички, аскетски боготражитељ.
„Његова докторска дисертација „Тајна Свете Тројице по Светом Григорију Палами“ је једна од најбољих дијела о овом великом Светитељу, једном од највећих теолога. Многа симболика везује аутора ове монографије и Светитеља о ком монографија говори. Овој теми ваља придружити и Митрополитове радове из еклисиологије, литургике, антропологије, етике, аскетике, педагогије. Овај дубоки теолог у свом изразу, у свом теолошком дискурсу пројављује и философске димензије теологије. Философичност и рефлексивност текста нашег Митрополита не служе да се подигне академски тон текста и да се демострира учевност, већ да се пројави слобода аутора, који теологију не схвата као знање стручњака, већ као терапеутску дисциплину, као дисциплину која би могла да излијечи болестиданашње цивилизације“, рекао је др Богољуб Шијаковић.
Овом приликом Преосвећени владика Јоаникије уручио је Високопреосвећеном Митрополиту Амфилохију на дар, а као израз благодарности за његово служење Цркви Божијој, пастирски жезал са жељом да напаса стадо Божије на многаја љета.
Одломке из бесједа Његовог Високопреосвештенства Митрополита Амфилохија казивао је глумац Сретен Митровић, а у програму свечане академије учествовали су гуслар Славко Горановић и хорови Светог новомученика Станка и Преподобне мати Ангелине.
