Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије служио је на празник Сабора Светог Јована Крститеља, у суботу 20. јануара 2024. године, Свету Архијерејску Литургију, у цркви Зачећа Светог Јована Крститеља, у никшићком насељу Страшевина.  

Саслуживало је свештенство и монаштво Митрополије црногорско-приморске и Епархије будимљанско-никшићке: архимандрит Сергије (Рекић), настојатељ манастира Острога, протојереј-ставрофор Велимир Јововић, парох страшевински и статотребјешко-кличевски и јерођакон Зосима, сабрат манастира Острог.  

Пред почетак свете Литургије, Владика је у чин чтеца постригао Малишу (Андреја) Томовића.

Након читања светог Јеванђеља литургијском проповједи сабраном вјерном народу бесједио је архимандрит Сергије, рекавши да је данашњи дан пуноћа цјелокупног празника, који Црква православна прославља ова три дана, а то је крштење Господа Исуса Христа.

„Господ и Спаситељ наш Исус Христос је дошао да се крсти и то од Јована Претече свог, не као онај који има потребу да се крштењем ослобађа од гријеха, пошто је савршени Богочовјек Исус Христос, него да из љубави према људима преузме на себе све гријехе свијета да би се ми Њим спасавали, а то значи да бисмо Њим обожили свој живот, да нас благодат Божја, Дух Свети, Пресвета Тројица обожи, да се усели у нас и да постанемо по благодати Божјој и сами причасни Богу Творцу и Спаситељу нашем. То јасно потврђује данашњи Свети Јован Крститељ, који тако дивно и са великим дивљењем, поштовањем, усхићењем и љубављу, каже: Гле, јагње Божје које узима на себе гријехе свијета“.

„Понављамо те ријечи, ево, већ, двије хиљаде година сваки дан и оне опет додирују наша срца и осјећамо њихову силу као да се, као што и јесте, то збива сада, управо, у овај час. Свети Јован Претеча Господњи Крститељ, сродник по тијелу Господа Исуса Христа Кога је препознао душом, срцем својим, још док су обојица били у утробама својих светих мајки Пресвете Богородице Господ Исус Христос и Јелисавете сам Претеча. Јелисавета ће рећи Пресветој Богородици: Откуд то да мати Господа мојег дође мени, јер, гле, када чух глас поздрава твојег, заигра дијете у утроби мојој од радости сусрета“, рекао је о. Сергије.

Додао је да ријеч срећа у нашем језику значи срести онога кога љубимо, а један од главних сусрета свих времена, вјекова и вјечности био је, по ријечима архимандрита Сергија, сусрета ова два дивна младенца у утробама својих мајки.

„Свети Јован Крститељ све што је радио, како је живио у пустињи једући само дивљи мед и плодове који су расли на дрвећу, подвизавајући се, не зато што је њега на то неко наговарао , него зато што је љубио Господа и он се хранио љубављу Божјом. Тако ће то бити цијелог његовог живота, да ће се за њега рећи да је тјелесни анђео и небески човјек, па ће бити свједочанство о њему да је највећи од жена рођених, рачунајући који су зачети, осим Господа Исуса Христа, биолошким процесима које је Бог установио у Светој тајни брака. Слободно можемо рећи да јесте пророк који је из љубави према нама, чак, положио живот свој“.

„Ако смо отврдњелога срца ми ћемо доживјети то као неки строги закон, ако ли мало пустимо да љубав Божја уђе у наша срца, у наше мисли, ријечи, дјела, да пред собом видимо брата својег и у њему Господа Бога својег, видјећемо да све оно што је он говорио , што је изобличавао за свог живота оне који су кварили дјела Божја, живјећи у гријеху и противећи се Божјем закону, што их је изобличавао радио он је то радио из љубаив према човјеку, да га упозори да не страда него да се врати на пут спасења свога. Због тога је обезглављен мржњом задојеном оних који су у непокајању упорни били, вршећи гријех“.

„Његовом жртвом и његовим трудом да се и ми учимо и да, љубећи један другог и Господа Бога Који је Творац наш и Који нас је у овај свијет довео да у заједници љубави, вјере и послушности Богу и једни другима, задобијемо живот вјечни“, бесједио је игуман острошкиг о. Сергије.

Сабранима је дане Богојављења, празновања Јављања Бога међу људе и у творевину своју, и празник Светог Јована Пророка и Претече и Крститеља Господњег, чији Сабор прослављамо, честитао Владика Методије.

„Последњи старозавјетни пророк и први апостол, који је сјединио и спојио у себи Стари и Нови завјет и један од људи и од пророка једини који је имао срећу види својим очима и да положи своју десницу руку на главу Онога о Коме је пророковао и Кога је наговјештавао и најављивао, и пред Ким је ишао, он је и у народном памћењу и предању нераскидиво спојен са Христом Богочовјеком, јер народ је увијек кумио друге људе Богом и Светим Јованом. А они су, још, од утроби мајки својих били заједно. Само пола године је старији Свети пророк Јован од Господа Исуса Христа, његовог земаљског живота. Дијелио је и судбину с Њим, славио Га је још у утроби матере своје и играо у утроби, радовао се Њему. То му је назначење и задатак по домостроју спасења био да од утробе мајке своје Њега слави, Њега најављује, Њега пророкује и о Њему говори“.

„И мала дјеца док су били дијелили су исту судбину, бјежали су од Ирода са својим родитељима са Јосифом и Богородицом у Египат, а мајка Јелисавета је скривала Светог Јована од војника Иродових, који су ишли да побију сву дјецу од двије године и млађе, мислећи да ће тако да се ријеши цара јудејског којега су најављивали пророци и Коме су свједочили мудраци кад су дошли у Витлејем и Ироду, цару јудејском. Убивши му оца Захарија у храму и  мајка се Јованова убрзо после тога упокојила, њега су анђели подигли у пустињи, зато се каже да је он највећи анђео у пустињи, небески човјек и пустињски земаљски анђео. Велики светитељ за кога су Господња уста рекла да је он највећи од жена рођених, али, опет, је Господ рекао: Најмањи у царству небеском већи је од највећег од жена рођених. То је наше призвање и смисао овог данашњег празника и славља, славећи кроз Светог Јована Крститеља Спаситеља нашег богојављеног Исуса Христа, Оца Његовог и Духа Светог“, поучавао је Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије.         

По заамвоној молитви, Владика је преломио славске колаче данашњих свечара.