Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије служио је на празник Светог Атанасија Великог, у сриједу 31. јануара 2024. године, Свету Архијерејску Литургију у манастиру Златеш код Бијелог Поља.

На Литургији, коју је Преосвећени Владика Методије служио поводом крсне славе јеромонаха Николаја (Стаматовића), игумана осве свете обитељи, саслуживало је свештенство и монаштво Епархије и вјерни народ овог краја.

Пред почетак свете службе Божје, Епископ је у чин чтеца рукопроизвео Марка Вељковића.

Ријечима архипастирске бесједе обратио се Епископ будимљанско-никшићки г. Методије, честитајући о. Николају, игуману манастира Златеш, крсну славу Светог Атанасија Великог, чудесног Светитеља Александријског  на чији дан су се сабрали да се Богу помоле на светој Литургији.

„Свако јутро кад човјек устане и започне нови дан, кад устане из сна као слике смрти кроз чија ћемо врата једног дана проћи, а која су саставни дио овог живота, треба човјек да има не само дубоко осјећање благодарности Богу, него да то постане и његов етос, благодарност као саставни дио не само његовог поступања и живота и карактера, него да постане и саставни дио наше природе. Ова Литургија јесте благодарење и захваљивање. Она се зове Евхаристија што значи захваљивање, управо то, јер овај свијет није створен из нужности, зато што је Бог морао да га створи, није морало ништа бити створено, нити постојати. Све што постоји, дакле, и наше постојање у које нас је Господ увео, то је одраз Његове љубави која се осликава у стварању свијета и свега видљивог и невидљивог, а прије свега, љубав Оца Који је узрок рађању Сина из Кога происходи Дух Свети који су једносуштни с Њим и по природи божанској исто, и нераздјељиви, али несливени. То су личности три“.

„Сваки од нас овдје који смо се сабрали, свако људско биће је створено по том лику. Дакле, оно за шта смо ми назначени, треба ујутру кад устанемо и пробудимо из сна, не да нам буду на уму прво бриге и обавезе које нас чекају и за које претпостављамо да ће да нам се десе у току дана, него сваки свој дан треба да започнемо и тај први тренутак буђења, са захваљивањем и са молитвом“, навео је Владика, додајући да управо из тог разлога постоје јутарње молитве које нас управо на то подсјећају.

„То треба упражњавањем да постане наша навика и дио нашег карактера и да постане дио наше природе, да нам се то толико ослади, а због чега вам ово говорим, зато што Бог није неки појам који треба да се схвати. То је живи однос са живом личношћу и живим Богом. Дакле, Бога можемо спознати само онолико колико Га волимо, живљењем односа са Њим, а ова Литургија је управо то, живи однос са живим Богом у молитви и сједињавање с Њим у Светим Тајнама и у причешћивању Његовим Тијелом и Његовом Крвљу. Тада цијели наш живот бива преображен, свака наша мисао бива оплемењена Њиме, свака наша ријеч и дјело бивају благословени и благодатни“.

„Наш игуман нас је овдје својом љубављу позвао на његову славу и он је овдје служио и служиће Светом Атанасију као његовом заштитнику, двориће нас да покаже да све оно на шта смо призвани и циљ нашег живота овдје јесте не мјесто, положај, друштвени статус или неки чин, који треба да задобијемо и да имамо да би нам неко одавао због тога неку част и поштовање. Има и тога, између осталог, али то је само споредно и никако не смије бити основно и суштина. Суштина сваког хришћанина јесте да служи, јер Христос је то показао својим примјером када је својим ученицима ноге опрао, па када је, слушајући их како се препиру ко ће од њих имати првенство и бити први међу њима, Он је рекао: Ко хоће међу вама да буде први, нека свима служи. То је наш циљ и наше призвање овдје“, поручио је Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије.

По одслуженој Литургији, и након освећења славског колача у част Светог Атанасија Великог, Епископ Методије је одликовао г. Радомира Прелевића медаљом Светог Великомученика и побједоносца Георгија I степена за показану љубав и доброчинство према својој Светој Цркви, а нарочито за труд, залагање и помоћ манастиру Златеш код Бијелог Поља.