Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије служио је, на празник Сабора Светог Јована Крститеља, Јовањдан, у четвртак 20. јануара 2022. Свету Архијерејску Литургију, у храму Зачећа Светог Јована Крститеља, у Страшевини код Никшића.
Саслуживали су: архимандрит Исаија (Крговић), игуман манастира Бијела, протојереј-ставрофор Велимир Јововић, надлежни парох и јерођакон Роман, сабрат манастира Острог уз молитвено учешће вјерног народа.
Прије почетка свете Литургије, Владика је у чин чтеца рукопроизвео Луку Јововића и браћу Петра и Огњена Вукићевића, а у чин ипођакона Дарка Мрваљевића.
Празник Сабора Светог Јована Крститеља сабраном вјерном народу, честитао је Владика Методије, рекавши да је Свети Јован последњи пророк, а први апостол и проповједник Јеванђеља.
„По промислу Божјем он је стајао на граници Старог и Новог завјета, пророковао је као старозавјетни пророк, а припремао је пут Христу богочовјеку Који је требао да испуни до краја домострој нашег спасења. Најављивао је Његов долазак, а то је радио у пустињи, која није само географска одредница и подручје битно као појам у цијелој Библији“, рекао је Владика.
Пустиња, по ријечима Његовог Преосвештенства, има дубок теолошки значај, као што је и она пустиња кроз коју је, излазећи из ропства египатског, прелазио изабрани јеврејски народ.
„У тој истој пустињи, 40 година проводећи, чак, одричући се Бога, али и кајући се, исправљајући се, добивши преко Мојсија у пустињи законе, таблице и Десет Божјих заповјести, дар Божји добивши - воду и ману, они су дошли у обећану земљу. Тај символички, дубоки теолошки значај пустиње, у којој је проповједао и крштавао онај, због чијег спомена и сабора смо се данас овдје окупили, Свети Јован Крститељ је пустињу, проводивши вријеме у њој и призивајући људе у њу, показивао велики потенцијал и могућност простора пустиње, али, исто тако, у тој истој пустињи, призивајући народ да се обнови и покаје. Покајање значи метаноја на грчком, преумљење. Ту се човјек прочишћава и мијења начин свог размишљања“, бесједио је Епископ Методије.
Додао је да покајање, такође, значи повратак и преобраћење.
„Као онај први изабрани народ, што се из ропства враћао у ону даровану и обећану му земљу, благословену, тако исто, ми данас се враћамо, кроз све вјекове до конца свијета и вијека, ћемо се враћати, и треба да се враћамо, из ропства, али гријеха. Због тога је Христос дошао и због тога Му је пут припремао Свети Јован Крститељ. Треба да се враћамо из ропства гријеха у слободу Божју, мијењајући свој ум, кајући се и освјешћујући оно што смо урадили, а што није имало смисла у нашем животу. Та улога коју је имао Свети Јован Крститељ, призивајући народ у пустињу, на покајање, он их је крштавао водом, давао им је крштење покајања“, поучавао је Владика Методије, наводећи да Свети Јован Крститељ није могао сам од себе, као човјек опраштати гријехе, већ је то могао само Бог да уради, да ослободи човјека од гријеха.
„Он је човјека покајањем припремао за тај велики дар који је дошао кроз богочовјека Христа, а то је крштење Духом Светим, истинским, правим, небеским крштењем. Примивши благодат Духа Светог кроз крштење, а Господ је обећао Духа Светог који је први сишао на апостоле, а преко њих на све ученике Његове, и све хришћане до данашњег дана и до конца свијета и вијека, ако Бог да. То истинско, благодатно крштење прекида оне небеске везе које нијесу лоше, али су недовољне да бисмо се спасили; прекида све родослове и сваки онај који се крсти Духом Светим, тим истинским крштењем небеским, он добија небеску отаџбину као истински свој идентитет и оно чему треба да тежи и гдје треба да увре - сами Бог Који је извор нашег живота, Он је алфа и омега“.
„То је истински смисао данашњег празника, на то је позивао Свети Јован Крститељ. Он је припремао људе за долазак Онога Који је требао да спаси род људски, ослободивши га, Који је једини то могао, од гријеха, смрти и ђавола. Светом Јовану Крститељу, кога данас прослављамо и кога славе многи као свог заштитника и крсну славу, који је приправио пут Христу Господу и Богочовјеку, њему дугујемо дубоко поштовање, а Ономе Који је тим путем дошао и уселио се у заједницу људског рода, постао једнак нама по свему осим по гријеху, узевши људску природу на себе, и тиме спасивши, узнијевши на Небеса с десне стране Бога и Оца, Христу Богу нашем дугујемо поклоњење у све вјекове“, поручио је Епископ будимљанско-никшићки Методије.
Након Литургије, Преосвећени Епископ је освештао и преломио славске колаче бројних данашњих свечара.
