У цркви Светих Апостола Петра и Павла у Бијелом Пољу Литургију у недјељу, 12. јануара служио је јереј Александар Раковић.

Он је бесједи подсјетио на три велика свјетила Цркве која који, су гледајући по родословној линији, преци Исуса Христа а то су Цар Давид, Јосиф Заручник и Јаков, брат Господњи.

"Јосифа зовемо Заручник јер је он узео мајку Божју под заштиту, за жену и одњивио самог Сина Божјег, усинио Га и одгајио као свог сина, и трећи је син Јосифов из првог брака, ми би рекли полубрат, али предањски кажемо брат Христов по тијелу - Јаков, који је био први епископ Цркве Јерусалимске."

"Чули смо Јеванђеље како је један од ове тројице ( Јосиф) слушао ријеч Божју, казану му преко Анђела, како је кротко и смирено беспоговорно чинио оно што се тражило од њега."

"Прво се усудио  да мимо реда и мимо физичких закона прихвати у усвоји Марију и дијете њено за свога сина, а то је урадио по заповијести Анђела Господњег. Онда је пазио то дијете и матер његову, напуштао дом  и кућу и странствовао, ишао и до Египта и назад, да би испунио свету вољу Господњу и учествовао у домостроју спасења“, бесједио је о. Александар, додајући да је Јосиф био велики по томе што је безпоговорно творио вољу Господњу."

"Он је поменуо и другу крајност и негативни примјер који се помиње у истом одјељку зачала, тог истог јеванђеља, које показује колико човјек може да заблуди, да се помрачи када није спреман да живи, да се покори и подреди Божјој вољи."

"И чусмо о Ироду, цару који је хтио да буде богоубица, али му се није дало, а да су се послије њега јавили они који су вољни и спремни да разапну Господа. Али, иако му се није дало да буде богоубица дало му се да учини дјело равно бого-убиству, а то је да буде дјете-убица. Да убија они што је најчистије, и најсличније Богу, јер најбоголикије створење у свим свјетовима јесте дијете. Kолики је мрак био у њему видимо по томе да се није двоумио да учини то дјело, да пубија дјецу не би ли кроз њих докучио самога Сина Божјега. И намјерно наглашавам у ове дане да Ирода нема само у том једном времену и мјесту, Ирода видимо има и код нас и близу нас. Морамо бити поштени и сложити се да посљедица и овоме чему смо свједочили недавно на Цетињу, као и оном по чему малоприје читасмо а што се десило у Витлејему, јесте помраченост усљед богоостављености, а богоостављеност је посљедица неспремности, недостатка љубави, воље и жеље да се живи онако како Бог хоће", објаснио је о. Александар.

Он је указао да себе можемо учинити добрим и савршеним и светим  једино кроз смирење и покоравање вољи Божјој.

"Само држећи се закона Господњег, односно кроз закон држећи се самога Господа, и  Он ће нас учинити чистима, савршенима и светима. Ми сами себе нити можемо нити имамо те власти. Знамо и оно у Јеванђељу, каже ‘ко је овај те опрашта гријехе, када гријехе не може нико опраштати осим једнога Бога’. Дакле,  ми будући грешни, рађајући се у гријеху и кроз гријех, а не по вољи Онога Kоји нас је саздао, бивамо од утробе мајке своје склони гријеху, и наше срце увијек нагиње гријеху. И зато нас је Господ једном хтио сатријети потопом, па је рекао Ноју, 'мисли човјекове од младости његове нагињу злу, и душе наше увијек нагињу ка злу'. И  једино ко нас од тога нашег зла и нагона ка злу може сачувати то је наш Господ Бог. Држећи се Њега ми ћемо се сачувати од тог нашег нагона и покрета ка злу, који нам се дешава услед Адамовог пада", казао је он, додајући да нас једино Господ може сачувати и очистити, умудрити и учинити праведнима, ако се прилијепимо уз Њега и причешћујемо се Њиме.