У Црквено-народном дому Светог Василија Острошког у Никшићу, на Видовдан, отворена је изложба слика “Српски манастири“ Марка Рогошића, композитора и сликара из Подгорице

Поставку изложбе “Српски манастири“ чини 30-ак слика, рађених техником уље на платну на којима доминира мотив наших православних цркава и манастира. Тим поводом аутор је себи, како биљежи Божо Брајовић, поставио тежак задатак. На то су га обавезивала драматична душевна преживљавања као човјека којег повређују догађаји с краја 20. вијека, у којима је неправедно страдао српски народ и његове светиње. Платна сликара и композитора Марка Рогошића до сада је видјела ликовна публика Подгорице, Београда, Херцег Новог и Котора, а самосталну изложбу у никшићком Црквено-народном дому пригодном ријечју отворио је књижевник Милутин Мићовић.

Он је запазио да је композитор Марко Рогошић дејством свог унутрашњег талента, поред бављења музиком кренуо и да слика, да проналази оно наше унутрашње лице или Оно лице и она лица која имају моћ, која су стекла моћ да нас грију и обгријавају кроз вјекове.

“Присуствујемо изложби, изображењу великих српских манастира од Студенице, Хиландара, Жиче, Пећке Патријаршије, Цетињског манастира, Сопоћана, Грачанице до Крке и Тврдоша, а то је простор гдје се српски народ усправљао под Небом, усправљао се из свог коријена и сазнавао себе. Ови манастири су, могло би се рећи, реално осликани али, на њима се види унутрашњи пламен који их спаја са оним који их изображава. Погледајте манастир Острог који је сав у пламену, а сам централни дио је чиста ватра, која је изгубила црвенило и постала свјетлост“, нагласио је Мићовић и додао:

“Све што умјетник ради, ради, углавном, захваљујући непознатом, несвјесном, а то је оно унутрашње активирајуће биће које диктира да ради по свом. Тада човјек, умјетник стиче слободу и окуша први пламен и заједницу са Оним Који нас распрострањује и обесконачује. Српски манастири су, како кажу Руси, намољени. Ко зна колико је вапаја, мисли, мука приношено тим манастирима, колико је мука принешено манастиру Острогу. Кад саберемо све то, онда српски манастири постају унутрашња историја нашег народа, то је оно неисказиво, али најбитније, то је оно што увијек дјелује на нас, што има моћ да нас покреће. Сматрам да је композитор Марко Рогошић покренут тим унутрашњим пламеном, том унутрашњом музиком постојања и красотом наших цркава, које су један конкретизован универзум – Небо на земљи, покренут том тајном почео да их слика, односно они су почели да бивају његова унутрашњост, а та унутрашњост је онда постала јава кроз дјело, кроз остварење“, закључио је Милутин Мићовић.

Публику која је присуствовала отварању изложбе слика Марка Рогошића поздравио је јереј Миодраг Тодоровић, старјешина Саборне цркве Светог Василија Острошког у Никшићу. Вече је појањем пригодних световних композиција употпунио хор Преподобне мати Ангелине.