У организацији Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори у петак, 18. марта у Никшићу је отворена изложба фотографија на платну "Манастир Хиландар" аутора Миодрага-Миша Бранковића. Изложбу је, у Црквено-народном дому Светог Василија Острошког, благословио и отворио Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије
Преосвећеног владику Јоаникија, присутно свештенство, монаштво и бројну публику у сали Митрополита Саве Косановића, поздравио је, у име Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори, проф. мр Мирко Тољић. Он је дајући неколико уводних напомена о аутору изложбе, који је иначе рођен на Цетињу 1954. године, а деценију и по је велики поклоник Манастира Хиландара, најавио скоро излажење његове фотомонографије о српским светињама на Светој гори.
Изложбу је благословио и пригодним словом отворио Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије. Преосвећени Владика је казао да се на фотографијама Миша Бранковића запажа иконичност, јер су одраз духовности, коју посједује како сликани објекат, тако и умјетник, који је заузео прави став према љепоти манастира Хиландара.
"И сама архитектура наших светиња, а нарочито манастира Хиландара је иконична. Када гледамо манастирска здања, пиргове, конаке, куполе, нарочито цркве, капеле и параклисе, уочавамо како су монаси и црквене архитекте у средњем вијеку знали да савладају тежину материје, прецизније, знали су да материју ослободе од сопствене тежине и прожму је духовношћу. Погледајте високи пирг Светог Саве у Хиландару и видјећете нешто што је помало неприродно и несхватљиво, нарочито за оно вријеме када није било жељеза, ни армираног бетона, да је тај пирг у свом врху шири него у средини или у подножју. Та архитектура свједочи о оној обрнутој перспективи која је карактеристична за православну иконографију, па дакле и за архитектуру, а нарочито за духовност. Љепота Хиландара, љепота његове архитектуре није само спољашња. Ови зидови нама су много привлачнији по ономе што скривају – по љепоти која је унутра, у самом храму манастира Хиландара, у његовим ризницама, параклисима и у духовности његових житеља", рекао је Владика Јоаникије.
Он се осврнуо на везе које је српски народ имао кроз историју са Хиландаром, светињом у којој је дух Светог Саве присутан и данас и осјећа се у његовој архитектури, иконопису и свему што је сачувано у овом светогорском манастиру. Многе знамените личности у историји Српске Цркве и народа, подсјетио је Његово Преосвештенство, остале су запамћене у љетопису Лавре Немањића, почевши од Епископа зетског Јевстатија, родом из Будимље, потом јеромонаха штампара Макарија, првог Патријарха српског ћириличног штампарства, Светог Василија Острошког, архимандрита Арсенија Гаговића и многих других.
"Манастир Хиландар нас, ево, све до наших дана, привлачи и сабира. Он је духовни ослонац цијелом српском народу. Он је наша светиња која нас повезује са Византијом, са Светом Гором атонском, која нас укључује у духовне и културне токове православне васељене, те, према томе, Хиландар није само српски, него је он, прије свега, светогорски манастир, као што је замислио Свети Сава да један манастир на Светој гори буде прибјежиште за оне који из српског отачаства желе да се подвизавају на Светој Гори. То не сужава његове свеправославне ширине и димензије. Недавно сам био у Хиландару и видио обновљено манастирско братство, можда понајмлађе на Светој Гори атонској. Обнављају манастир послије пожара, враћајући му ону првобитну љепоту. Није лако гледати изгорјеле манастирске конаке, али, охрабрује љубав са којом се обнавља наша светиња, па треба само имати мало стрпљења и помоћи колико се може. Вјерујем да ће Хиландар бити обновљен, ако Бог да, за пет до десет година. Заблистаће опет у свом пуном сјају и бити по својој љепоти и свом значају, сигурно, у првих пет манастира на Светој Гори", истакао је Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије.
Изложбу чине фотографије забиљежене у периоду од 1995. до 2010. године и, према ријечима самог аутора, највећи дио изложених радова настао је прије пожара, који је 2004. године задесио Свети Манастир. Фотографије Миодрага Бранковића јединствене су и по томе што је манастир Хиландар, техником штампе на сликарском платну, први пут приказан на нашим просторима.
Поставку је до сада видјела публика у преко деведесет градова у Србији и иностранству. Изложба ће у Црквено-народном дому у Никшићу бити отворена до 31. марта.
