Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је на празник Воздвижења Часног Крста, у уторак, 27. септембра Свету Архијерејску Литургију у манастиру Светог апостола и јеванђелисте Луке у Жупи никшићкој.
Саслуживало је неколико свештеника и свештеномонаха архијерејског намјесништва никшићког, а сабраним вјерницима који су присуствовали празничном богослужењу, међу којима је био и г. Зоран Лутовац, амбасадор Републике Србије у Црној Гори, бесједио је Преосвећени владика.
Он је казао да нас празник Воздвижења Часног Крста везује за тренутак када је Света царица Јелена открила Часни и животворни Крст Христов поред Голготе и када је Крст Христов пројавио своју силу, силу распетог Господа. Овај празник, додао је Епископ Јоаникије, истовремено нас везује и за Велики Петак, дан у којем је Господ узишао на крст добровољно и трпећи најстрашније муке као човјек, Својим божанством, Својом силом и животворном крвљу искупио људски гријех.
“У том тренутку земља се потресла и отворили се гробови од силе Крста Господњег и од Његових страдања сви свјетови су доживјели благу промјену, а многа тијела праведних су устала већ тада. Ту се пројавила сила крста, васкрситељска сила, а када говоримо о Великом Петку мислимо и на Преславно тридневно васкрсење Христово. Крст Господњи символизује у исто вријеме распеће и васкрсење, страдање и славу, искупљење и прослављење, јер је Крст знак наше вјере у потпуности и са распећем Христовим увијек повезујемо васкрсење Христово. Зато је овај празник тако величанствен“, рекао је Његово Преосвештенство.
Према ријечима Преосвећеног Владике, када је Света царица Јелена открила Крст, његова сила је изронила из земље и сву васељену ознаменовала и закрилила. Хришћанство је тада већ било призната религија, да би убрзо потом, силом Крста, потиснуло све друге незнабожачке религије, а идолску силу потпуно испразнило и прогнало.
“Од Крста Христовог није се потресла само земља и гробови, него и свака жива, боголика душа. Од крста сви доживљавамо благодатну промјену, јер када нас осјени благодат, милост и сила крста, другачије размишљамо, другачије осјећамо, стремимо правом, истинитом путу Божијем. А пут Божији је пут крста. Каже Господ: “Ко хоће за Мном да иде, нека узме крст свој и иде за Мном“. Уподобити се Господу није лако никоме од нас, а то је истовремено и толико природно за нас, јер смо створени по слици и прилици Божијој. Господ је сишао с Неба и постао човјек, сјединио се са нама, учинио нас заједничарима – Својим Крстом, који је знак Његове жртве и Његове љубави за нас, за цио свијет и за сваког од нас појединачно. На то се ослањамо у нашој светој вјери, на ту љубав и на дјело Божије, и свако ко иде путем Божјим осјетиће силу и помоћ Крста Гоподњег, милост деснице Божије, која милује, води и укрепљује, понекад и опомиње да бисмо увијек ишли правим путем, да би наше мисли биле Богу угодне, да би наша осјећања била просвијетљена, продуховљена, чиста, да би наша воља била Богу што угоднија, да бисмо увијек имали спремност на добра дјела и да своју вјеру свједочимо љубављу према Богу, према Цркви и ближњима својим“, поручио је у својој крстовданској бесједи Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије.
