Светом Литургијом која је у недјељу 6. октобра 2013, служена у храму Светог Јована Крститеља у никшићком приградском насељу Страшевина, молитвено је прослављен празник Зачећа Светог Јована Претече и Крститеља.
Литургију је служио протојереј Велимир Јововић, надлежни парох. Он се, честитајући празник Зачећа Светог Јована Крститеља, пригодном бесједом обратио вјерном народу и бројним свечарима, подсјећајући на ријечи црквене пјесме којом се прославља празник “најузвишенијег пророка Божјег и припремитеља пута Господњег, Јована Крститеља“.
“Створивши човјека, створивши прве људе Адама и Еву, Бог их је, драга браћо и сестре, створио за достојанство људско, за часни, честити, поштени живот, за свако добро их је Бог створио, јер Бог јесте добар и Извор добра. Ево, и овом приликом, видимо како људи могу бити достојни велике тајне Божје. Велики дар и велика тајна Божија је зачеће и рађање, а посебно зачеће и рађање свесветог дјетета Јована Крститеља. Чули смо какав је тај догађај био, али оно што је битно да запазимо и што нам је свима потребно, је да се каже да Свети Захарије и Јелисавета живљаху свето, беспрекорно, честито, часно и поштено по свим заповијестима и уредбама Господњим. Видимо како се у њиховом животу остварује оно назначење Божје да човјек буде добар, да чини добро и да му буде добро у животу. Оно што је битно још запазити, а што смо, такође, пјевали у црквеним пјесмама, каже се: Мољаше се Захарија и Јелисавета, али не мољаху се за себе, нити се за своје потомство, него се мољаху Господу Богу тачно и исправно по наредбама Његовим, а чули смо данас каква је наредба Господња како ми људи да се молимо“.
“Чули смо из прочитаног Јеванђеља гдје се каже кад онај законик приђе Господу и пита га која је највећа заповјест у закону, куша Бога човјек смртни, грешни, а Господ му смирено, кротко, незлобиво каже: Прва и највећа заповјест је љуби Господа Бога свог свим срцем својим, свом душом и свом мишљу својом, а друга је равна овој првој, каже Господ: Љуби ближњег свог као себе самог. На овим двјема заповијестима саздани су, браћо и сестре, сво право и сва правда земаљска. Сва уређења и поредак земаљски, црквени, државни, међународних и свих земаљских институција, је покушај да се остваре ове двије највеће заповијести – да се љуби Бог и да се љуби ближњи.“
“Управо тако су живјели, тако су се молили Захарије и Јелисавета. Ми људи, на жалост, понекад не знамо, не умијемо да се молимо, али Бог је милостив па ће нам опростити, али треба да се учимо како да се молимо. Најчешће се молимо за себе па тражимо од Бога да нам услиши разне жеље, па молимо Бога за оно за шта не треба да се молимо, угађајући тако својим страстима, својим пороцима и своме гријеху који нам уништава живот. Бог је милостив према нама, али треба да се вратимо истинитој и правој молитви, а истинита и права молитва је она молитва коју нам је Бог Исус Христос дао, а то је молитва Оче наш у којој су сабране све наше жеље, идеје и хтјења земаљска и не само она, него, што је најбитније, и оноземаљска наша вјечна хтјења, хтјења за вјечним животом. У молитви Оче наш, која је саткана сва од злата Божјих ријечи, каже се Нека буде воља Твоја и на земљи као на Небу, а кад би ми људи умјели да се молимо онако како су се, видимо, молили Захарије и Јелисавета, како су се молили Јоаким и Ана, како су се молили сви честити и добри свети људи на земљи, који су тражили само да буде воља Божја и на земљи, као на Небу. Кроз то тражење, немојмо сумњати, драга браћо и сестре, Бог ће просијати све оно што је за нас добро.“
“Нека нам Бог дарује да од овог дана и од овог тренутка исправимо своју молитву, да се исправно, како ваља и требује Богу молимо, да се не молимо за свој интерес и за саме себе, него да се молимо Богу за ближње своје, за сваког човјека, посебно за оне који не живе богоугодно и по заповијестима Божјим. Сваком човјеку Боже помози, јер је залутао, а од Тебе је, Боже, створен, као и ја што сам створен за добро, па Ти побуди и пробуди у њему ону клицу добра да се покаје за гријехе своје, да увиди какав неваљао живот води и да дође под окриље Твоје. То Бог, браћо и сестре, од нас тражи, такви да Му будемо, тако да Му служимо, тако да Му се молимо, тако да Му се заклињемо, тако да Му се рађамо, такав живот да живимо и онда наш живот неће бити узалудан, онда ће наш живот бити вјечни живот у љубави Божијој.“
“Нека нас Бог обасја љубављу Својом, љубављу према Њему самом Извору добра и љубављу једних према другима! Нека нам Бог то подари, а Свети Јован нека Бога моли и умоли за нас и за све људе земаљске. Амин. Боже дај“, казао је протојереј Велимир Јововић.
Освештани су и преломљени славски колачи бројних свечара из Кличева и Страшевине. Храмовна слава цркве Зачећа Светог Јована Крститеља у приградском насељу Страшевина биће прослављена црквено-народним сабрањем у недјељу 13. октобра.
