У недељу Светих отаца Првог васељенског сабора, на празник Преподобног Пахомија Великог, 28. маја 2023. године, саборно и молитвено је било у селу Шљеме, у Бањанима код Никшића.
Храм посвећен Преносу моштију Светог Николаја мирликијског Чудотворца освештали су Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије и Његово преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Методије уз саслужење свештенства и монаштва Епархија будимљанско-никшићке и захумско-херцеговачке.
Молитвеном сабрању присуствовали су бројни вјерници са којима су и представници Општине и СО Никшић Марко Ковачевић и Немања Вуковић, предсједник Општине Тиват Жељко Комненовић и начелник Општине Билећа Веселин Вујовић.
Након читања светог Јеванђеља, литургијском проповједи се обратио Епископ Методије, рекавши да Христос Бог, како се чуло у данашњем јеванђељу, у својој првосвештеничкој молитви каже Оцу свом да га је прославио на земљи, да је завршио дјела, која је имао да заврши и да Он Њега сада прослави као Сина свог.
„Говори Христос Који је прије свих вијекова рођен од Оца, а не само да је прије свих вјекова од Оца рођен, него су и сви вијекови, све видљиво и невидљиво, цјелокупна творевина Божја кроз Њега саздана и створена. Бог по својој природи божанској која је апсолутна другост и другачијост од природе творевине коју је Он саздао, бесконачно по Својој природи далеко од свега што је Њиме створено, али је личношћу Својом Бог надишао божанску природу Своју и ушао у творевину и обукао се у природу човјечанску да би тиме и само тиме, на једини начин тако, спасао све што је створено, сјединивши се тварно и човјечанско и људско, кроз човјека и његову природу, цјелокупна творевина божанска тако се сјединила са Богом у личности Исуса Христа“.
Додао је да се нијесу данас забадава окупили, око ове светиње, као што се нијесу у претходним вјековима преци наши забадава окупљали око светиње.
„Нијесу се одрицали, иако је у неким временима у нашој историји долазило до отпадије од Бога, увијек је та златна нит вјере ишла и протезала се у континуитету до данашњег дана с душе на душу, са старца на дијете и дошла до данашњег дана јер је народ знао да једино сједињени са Богом и Христом можемо прећи на другу обалу вјечног живота. Бог се није одрекао своје твари и није презрео тварност, него кад је стварао материју видио је и рекао да је она добра, па је узео на себе и сјединио се са материјом и са твари, не само да се сјединио потпуно, узевши на себе људску природу него и на сву вјечност се с њом сјединио тако да, зачевши се Христос божански у утроби Дјеве, родио се као прави човјек“.
„Говорећи из људских уста, језика човјечанског говорио је божанске ријечи, а умријевши као човјек на крсту, васкрсао је као Бог, а васкрснувши као Бог васкрсао је у човјечанском, у људском тијелу и вазнио се на сву вјечност сједињен са људском природом на Небо и сјео са десне стране Бога и Оца. Само у Христу, кроз Њега и Њиме можемо се спасити и сјединити са Богом, јер је у Његовој личности сједињено божанско и човјечанско, зато се Он и назива богочовјеком“, бесједио је Владика Методије.
Митрополит Јоаникије је казао да је Бог дао да на овај свети дан 318 Светих отаца Првог васељенског сабора освештамо овај свети храм. Они су се сабрали, подсјетио је Високопреосвећени Митрополит, у вријеме Светог цара Константина да одбране вјеру и сачувају Цркву од тадашњих јереси.
„Међу њима је био и Свети отац Николај Чудотоворац. Пун благодати Духа Светог и Божје мудрости, који се веома истакао на том светом сабору. Не толико ријечима, него је свијетлио као свијећа, угодник Божји и није лако било јеретицима који нијесу имали правог, истинског живота Христовог у себи гледати у очи Светом Николају. Говори се да је најопаснијег јеретика Арија, који је лажно учио и унижавао Христову природу и Његову улогу у домостроју спасења, да га је Свети Николај ошамарио што није било дозвољено никада да свештено лице некога удара, па су га, по предању, Свети оци хтјели казнити због таквог преступа. Али, јавила се Пресвета Богородица и указивала на његов архијерејски омофор, указујући на такав начин да се нико не смије усудити да казни Светог Николаја“, навео је Владика Јоаникије.
Појаснио је да је Свети Николај показао праведни гњев према Арију, који је био интелигентан као ђаво, пун демонске силе и логике и тешко су му се могли супростављати остали, иако су били учени.
„Само присуство Светог Николаја је било од велике користи за тај велики Сабор и не само да није био кажњен, него се показао као, и увијек, бранитељ свете вјере православне, бранитељ Цркве Божје. Бог му је био дао ту благодат још за вријеме његовог земаљског живота да помаже људима, а послије упокојења ту благодат је добио још више. Од кад се сјединио са божанском бесконачношћу и безграничношћу он стиже свуда да помаже, он је брзи помоћник у невољама, заштитник убогих и сиротих, онај који спасава од бура морских на пучини морској али и који још више спасава од бура душевних у искушењима на мору овог живота“, рекао је Митрополит Јоаникије, захваливши у своје и у име Владике Методија оцу Раденку Копривици, надлежном пароху и Одбору за изградњу храма и свим добротворима, приложницима и украситељима којих је велики број.
По одслуженој Литургији владика будимљанско-никшићки Методије уручио је архијерејске грамате заслужнима за изградњу храма Светог Николаја. Одликовани су: Бранислав Бањо Бјелица из Врбице, Марко Ковачевић - предсједник Општине Никшић, Радослав Бјелетић, Дејан Савић, Драган Радовић, Миладин Пандуревић из Рогатице, породице Милић из Подгорице, Алексић и Табаковић из Билеће, Електропривреда ЦГ АД Никшић, Електропривреда РС АД Требиње, Рудник угља Пљевља, Милан Лешић из Канаде, породица Мијановић из Никшића.
Одржан је богат културно-умјетнички програм у којем су учествовали бројни гуслари, етно појци, пјесници, фолклорна и пјевачка друштва.
У име Одбора за изградњу храма обратили су се Маринко Копривица, предсједник и Бранислав Бјелица, кум Храма, а пригодне бесједе су одржали проф. др Часлав Копривица и књижевник Милутин Мићовић.
Фото: Жељко Драшковић
