Поводом Светог мученика кнеза Лазара и свих Светих мученика српских, у понедјељак, 27. јуна уочи Видовдана у манастиру Ђурђеви Ступови, одржано је традиционално Видовданско пјесничко бденије.
Пјесничкој манифестацији посвећеној великом вјерском и националном празнику нашег народа претходило је празнично бденије, које је служио Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије уз саслужење свештеника: протојереја Драгана Ристића, протосинђела Данила Трпчевског, игумана Манастира, јереја Стаменка Станковића и јерођакона Агапита Драгојевића, сабрата ове Свете обитељи.
Сабрани народ, госте и учеснике Видовданске пјесничке светковине поздравио је Преосвећени Владика. Он је казао да је Видовдан празник који српски народ укорјењује у нашем најдубљем светосавском, немањићком и светолазаревском памћењу.
“Ово је празник за који је везана сва наша култура и наша душевност. Ово је празник српске жртве, бола и светости, а тиме и српског језика на којем можемо да изговоримо наш бол, на којем памтимо, на којем међусобно општимо, на којем осјећамо. Сваки Видовдан, од оног првог до овог данашњег, отварао је наш вид па и онда када смо морали да скренемо наш духовни поглед на поразе и несреће, а овај Видовдан, такође, је карактеристичан по томе што носи бол и светост. Старе косовске ране донекле смо били ублажили и излијечили, јер су у њиховом лијечењу учествовали наши преци, а ове нове ране косовске донијеће, ако Бог да, добро српском народу, оплемениће га, продубиће његову свијест и одговорност. Надам се да ће се то десити, јер се овај нови косовски бол смјестио дубоко у срцу нашег народа и у срцу наше Свете Цркве, а када се светост дотакне бола онда се бол претвара у племенитост и мудрост, продубљује се памћење, освјежава језик и постаје извор нових надахнућа“, поручио је у поздравном слову Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије.
У Видовданском пјесничком бденију, које традиционално организују Епархија будимљанско-никшићка и Црквена општина Беране, учествовали су наши познати ствараоци: Милутин Мићовић, Ранко Радовић, Радомир Уљаревић, Влајко Ћулафић, Дарко Јововић, а пригодну бесједу о српско-руским везама одржао је професор славистике у Москви и угледни преводилац са српског на руски језик г. дин Иља Числов. Програм је појањем употпунио црквени хор Свете мати Анастасије.
