У недјељу, 26. јуна у порти храма Светог Јована Крститеља у Затону код Бијелог Поља, поводом великог празника српског народа – Видовдана, одржана је манифестација “Видовдански дани“
Духовној вечери, организованој у славу Видовдана, присуствовало је више стотина вјерника из Бијелог Поља и Берана. Најприје је у затонском храму, великој светињи која потиче из 9. вијека, у навечерје великог празника, служена вечерња служба, а потом је видовданско сабрање поздравним словом благословио Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.
“Црква у Затону је из 9. вијека, прије Немањића, након чега је постао метох манастира Жича у којем се сабирао вјерни народ и владари из лозе Немањића, Стефан Немања и Урош први и велики и славни цар Душан. Касније је црква разрушена, али остаде светиња. Њени темељи су привлачили вјерни народ и на њеним разрушеним темељима долазио је народ са великим поштовањем да се овдје Богу моли, да овдје вида своје косовске ране“, рекао је Владика Јоаникије.
Захваљујући том поштовању и незабораву, додао је Владика, обнови се и васкрсну црква Светог Јована у Затону, зазвонише звона и освешта се ова светиња, па се сада овдје редовно служи Света Литургија.
“На дивној духовној вечери, уочи Видовдана, присуствују и учествују драги и угледни гости – историчари, пјесници, појци, уочи празника Видовдана када смо најспремнији да чујемо лијепу српску ријеч, да продубимо своје мисли и осјећања, јер косовска жртва и подвиг Светог Лазара Косовског нас увијек диже ка небу, и увијек нас оплемењује. У ово наше доба, крстоносно и страдално, ми се духовно тјешимо и кријепимо и не посустајемо. Иако трпимо ране и понижења, иако је на нашем, на тијелу нашег народа обновљена косовска рана, дубока и непреболна, али, то је она рана која нас кроз нас кроз нашу вјеру оплемењује. Нека буде благословен овај сабор, нека је срећан Видовдан који долази и нека молитве Светог кнеза Лазара буду са свима вама“, истакао је Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије.
У програму “Видовданских дана“ у Затону, који је водио глумац бјелопољског Народног позоришта Предраг Вукојевић, бесједама о Видовдану учествовали су доктори историјских наука Александар Стаматовић и Жарко Лековић, пјесници: Момир Војводић, хаџи Радован Радовић, Љубисав Бјелић-Морачанин, Бранко Крковић и др Трипко Драганић, потом народни гуслари Миленко Калезић, Светозар Зековић и Милоје Бугарин и црквени хор Свети Арсеније први Сремац из Затона, са диригентом проф. Надом Раковић.
Црква Светог Јована Крститеља у Затону, Саборни је храм парохије затонско-брзавске и ивањске, обједињујући бројна мјеста: Острељ, Рибаревине, Фемића крш, Брзава, Пријелози, Заград, Бубање, Штитари, Црљевине, Биоча, Трубина, Лозна, Јагоче, Срђевац, Црхаљ, Сајковац, Црнча, Ивање, Радулиће, Крља, Лукавица, Рујишта, Корита, Црниш, Журена, Потоци, Брестовик, Влахово, Дубљево, Одрин, Ново село и Затон. Духовној светковини у Затону присуствовало је бројно свештенство бјелопољског архијерејског намјесништва: архијерејски намјесник протојереј-ставрофор Мираш Богавац, архимандрит Јоаникије Зиндовић, игуман манастира Мајсторовина, протосинђел Данило Трпчевски, игуман манастира Ђурђеви Ступови, јеромонах Владислав Цветковић, игуман манастира Блишкова, протојереј Дарко Пејић и надлежни парох јереј Синиша Јанковић, који је, са вјерним народом своје парохије, најзаслужнији за организовање ове манифестације. Након свечаности, за све госте и сабране вјернике, пригодно послужење приредио је приватни предузетник г. Милош Злајић, велики добротвор наше Цркве.
