Светом Литургијом у никшићком Саборном храму, началствовао је протојереј-ставрофор Марко Ђурковић, уз саслужење протојереја-ставрофора Драгана Крушића, протосинђела Никифора (Миловића), секретара Епархијског Управног одбора Епархије будимљанско-никшићке, јереја Слободана Јокића, архијерејског намјесника никшићког, Миодрага Тодоровића, старјешине Саборне цркве, свештеника Данила Зиројевића, Мирка Вукотића и Николе Зечевића и ђакона др Николе Маројевића.
Молитвеном сабрању на празник Светог великомученика Кнеза Лазара и Светих српских мученика, присуствовао је, у великом броју, вјерни народ Никшића. Након прочитаног Светог Јеванђеља бесједио је свештеник Миодраг Тодоровић. Говорећи о истинском животу по Богу, којим људи свједоче да су слика и прилика Божија, отац Миодраг је казао да се једно такво свједочанство на данашњи дан десило на Косову Пољу. Свети цар Лазар и његови витезови својом жртвом су посвједочили да су слика и прилика живог Бога.
“Данас је, драга браћо и сестре, Видовдан, на овај свети дан на Косову Пољу догодило се свједочанство Цара Лазара и његових витезова, који су посвједочили да су слика и прилика живог Бога. То је Косовски завјет. Ако човјек изда свој живот, ако прихвати неку мању мјеру он је прихватио окупацију, прије свега, окупацију себе и свог народа, окупацију од својих грехова, од својих страсти, а најчешће смо окупирани ситним рачуницама, стандардом, конформизмом. Све су то мјере које се показују у конкретном животу, јер како каже Свети апостол Павле вјером ходимо кроз живот, а не ногама. Вјера је оно што грије наше срце, а каква је вјера такав је и живот наш“, рекао је о. Миодраг.
Нијесу били “млаки“ косовски витезови, него су истински посвједочили да живе по Христу и за Христа, зато Косовски завјет није ништа друго него посвједочено Јеванђеље, истакао је свештеник Тодоровић. Он је додао да сваки човјек својим дјелима и својим животом показује за кога живи и на кога се угледа.
“Ако то није истински Бог онда је неки идол и њему се клањамо, био то идол времена, идол простора, идол биолошке нације, лажног братства и јединства или неких новијих вриједности, идол Европе а да и не знамо шта то значи. Европа би управо требала да као своју тековину прихвати Косовски завјет. У њему не постоји ништа што је уперено против икога, већ су српски витезови, кроз Косовски завјет, схватили да Бог није ни горе ни доље, него је наспрам њих и нијесу своје лице окренули од Њега, него су се лицем у лице сусрели са Њим и посвједочили Га“.
“Како је то примијетио Ловћенски тајновидац и заточник Косовске мисли Митрополит Петар II Петровић Његош – на Косову је посвједочена истина, на Косову је посвједочен сусрет Бога и човјека, на Косову је, кроз личност Милоша Обилића засијала света Милошева правда, не правда ова коју ми људи узимамо у руке, него правда која је света, јер происходи из Онога који је Свет. О светим стварима, светим догађајима, светим људима најбоље пишу, најбоље приповиједају и свједоче их Светитељи и угодници Божији. Владика Петар II Петровић Његош на један јеванђељски, разумљивији, народни језик, приближио нам је и открио тајну Косовске битке. У свим временима постоје Свети Божији људи јер Дух Свети испуњава њихова срца и зато је највеће позвање за нас људе овдје на земљи да будемо сасуди Духа Светог, да будемо Свети. То је та вјера које се човјек никада, ни у каквим приликама, не смије одрећи, јер је то највише, а велико се не продаје за мало“, поручио је јереј Миодраг Тодоровић, честитајући Видовдан сабраном народу.
На данашњи дан, прије педесет година, протојереј-ставрофор Марко Ђурковић, дугогодишњи старјешина Саборне цркве и архијерејски намјесник рукоположен је у чин свештеника. Овом приликом му честитамо и желимо добро духовно и тјелесно здравље.
Свештенство је, потом, у присуству вјерника, одслужило помен за покој душа српских јунака погинулих од битке на Косову Пољу до данашњих дана.
