На дан када наша Света Црква прославља празник Светог цара Лазара, српских мученика и новомученика, у петак 28. јуна 2013, Света Литургија служена је у цркви Светог Николе у Реновцу, у Бањанима код Никшића.
Литургију је служио свештеник Раденко Копривица, надлежни парох, а литургијском сабрању и помену одслуженом за покој душа косовских мученика и осталих српских новомученика, присуствовао је вјерни народ бањског краја, тачније припадници братства Копривица, који с љубављу његују спомен на поријекло овог знаменитог братства, а потичу кажу, с поносом, од цара Лазара и Милоша Обилића.
„Вјерујем да сви знамо колики је значај светог дана Видовдана за наш народ, а братство Копривице има још већи мотив да се везује за празник Видовдан и за јунака Милоша Обилића, јер је он, према предању, наш предак. Предање каже да је послије Косовског боја заручница овог гласовитог јунака, а ћерка Светог цара Лазара, била принуђена да, бјежећи од турске потјере, негдје у овим крајевима, у Бањанима, склони дијете, мушко чедо које остави једној чобаници“.
„Оставила га је повијеног у копривама, даривавши чобаницу дукатима да подигне дијете. Прихватила га је и подигла, као своје, породица која сада носи презиме Миловић. Дали му име Костадин, а кад је стасао у момка одвојили су за њега дио имања, испричали му од кога потиче, а договором је одређено да му презиме буде Копривица. Од тог првог Копривице, од Костадина, према предању сви смо једна лоза, једно братство“, казао нам је Маринко Копривица, учесник видовданског сабрања у Бањанима.
Он додаје да је Видовдан један од оних празника када, у васколиком српском народу, нема мјеста за весеље и пјесму, празник када се ћути и пале свијеће, када се узносе молитве Богу, служе Литургије и слушају мудре ријечи свештеника. Током свете службе Божије, у храму Светог Николе у Реновцу, сабраном народу пригодном бесједом обратио се свештеник Раденко Копривица, говорећи о томе колики значај Видовдан има у српском народу кроз сва покољења, а нарочито колико је овај празник важан за братство Копривице.
„Имамо обавезу да се на овај свети дан поклонимо сјенима свих страдалих српских ратника и јунака, бранитеља нашег отачаства. Историја говори да је братство Копривице увијек било на бранику својих породица, домова, рода и отаџбине. У свим досадашњим ратовима, у којима је српски народ бранио своје име, вјеру, идентитет, част и слободу нијесу изостајали ни наши јунаци, витезови и страдалници. Наши преци су, за вријеме турског зулума, успјели да посијеку двојицу паша Тахир пашу и Кадил пашу, што је, не неки начин, била освета за изгубљено Косово, погибију Милоша Обилића и остале страдалнике косовске“.
„И у новијим ратовима смо, такође, давали јунаке. У последњем рату око педесет Копривица своје животе положили су на олтар отаџбине, некадашње Југославије. Мирко Радованов Копривица је био командир Билећке бригаде и са својим замјеником Бајевићем изгубили су животе приликом заузимања Рогоја. Такође, Пеђа Марков Копривица, који је био добровољац и командир оне познате чете из Книна, јуначки је погинуо током ослобађања Дервенте, помажући извлачење рањеника. Једна јединица у Војсци Републике Српске носи његово име. Дакле, Видовдан у српском народу носи трајну симболику нашег светог и страдалног Косова и јунака који су кроз вјекове, губили животе, бранећи крст часни и слободу златну. Обавезни смо и духовно и морално да вршимо помене за покој њихових душа, да се сјећамо њихове жртве и да се молимо Богу, Светом кнезу Лазару и свим мученицима и новомученицима српским да наши потомци имају мирнији живот, али да никада не забораве ону духовну вертикалу са којом су у смрт одлазили сви које данас поменусмо“, поручио је Маринко Копривица.
