Празник Светог мученика кнеза Лазара и свих Светих мученика српских – Видовдан, прослављен је молитвеним и свечаним народним сабрањем, којим су, у новоосвештаној цркви Лазарици на Буковој Пољани, началствовали Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије и Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.

Светој Архијерејској Литургији, у новоподигнутом храму Светог великомученика Лазара косовског и свих Светих мученика српских на Буковој Пољани, мјесту на којем су храбри Васојевићи, предвођени војводом Миљаном Вуковим 11. јуна 1877. године до ногу потукли бројну турску војску, претходио је чин освећења обновљене светиње. Високопреосвећеном Архиепископу цетињском Г. Амфилохију и Преосвећеном Епископу Јоаникију саслуживало је више свештеника и монаха Митрополије црногорско-приморске и Епархије будимљанско-никшићке: протојереј-ставрофор Боро Врховац, парох андријевички, протојереј Драган Ристић, парох берански, протојереј Бранко Тапушковић, парох кучко-братоножићки, свештеник Стаменко Станковић и Остоја Кнежевић, ђакон Никола Пејовић, јеромонах Антоније Корунић и јерођакон Агапит Драгојевић, сабраћа манастира Ђурђеви Ступови.

Током освећења Литија вјерног народа, предвођена архијерејима и свештенослужитељима опходила је око храма уз ношење моштију Светих превлачких мученика, које су потом уграђене у Часну трпезу новоподигнуте цркве. Вјерном народу, који је у великом броју присуствовао празничном сабрању, обратио се Митрополит Амфилохије.

“Нека је слава мученику Виду, по којем овај дан зовемо Видовдан, пророку Божијем Амосу и мученику косовском Лазару. Благословом вашег духовног оца Владике Јоаникија, уграђене су у Свету трпезу мошти Светих 70 мученика Превлачких, који су пострадали средином 15. вијека, тамо гдје је било сједиште Зетске митрополије, садашње Митрополије црногорске. Њихове мошти уграђене су у овај свети храм, као што су у ову светињу уграђене крв и кости оних који су на Буковој Пољани животом својим бранили Крст часни и слободу златну. Из њихових костију и њихове крви никао је и обновљен је овај храм“.

Након Литургије, коју је појањем пратио хор Светог Козме Етолског из Подгорице, пред црквом на Буковој Пољани одслужен је парастос свим страдалим јунацима од Косова до данашњих дана. Пригодном бесједом обратио се Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.

“Срећан вам, драга браћо и сестре, Видовдан и нова црква Лазарица на Буковој Пољани. Стара светиња, која је била уронула у дубину земље, привукла је к себи побожне људе из овог краја да нађу њене темеље и укријепила њихове руке да подигну овако дивну светињу, исту онакву каква је некада била. Познато вам је свима да је и стара светиња чудом Божијим рађена, а зар и побједа Миљана Вукова и његових соколова над туђинском силом није чудо Божије. Дубоко вјерујемо да је тада ова светиња укријепила срца и мишице ваших предака те су тако славно и јуначки поразили непријатељску војску злогласног и силног Мехмет Али паше гусињског“.

“Користим се приликом да захвалим честитим градитељима; касније ћемо заслужнима уручити наша одликовања, а, понајвише, желим да захвалим нашем Митрополиту, титулару Светог Пећког трона, који косовске ране носи на свом срцу и који је данас дошао овдје, иако је сваког Видовдана, као Митрополит црногорски, био на Газиместану, али од данас, ево и овдје једно обиљежје Газиместана и Грачанице, па је Високопреосвећени, са великом љубављу и поштовањем према бранитељима нашег отачаства и свете вјере православне дошао да освешта заједно са нама ову светињу. Добро нам дошли Вископреосвећени и благословите нас“, рекао је Владика Јоаникије.

У својој архипастирској поуци Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски Г. Амфилохије је казао да новоосвештана црква Лазарица на Буковој Пољани није прва, нити једина коју је наш народ посветио Светом великомученику косовском цару Лазару. Једнако лијепе и чудесне, као она старокосовска, древна Грачаница у којој данас служи Свети Патријарх српски Г. Иринеј, су, према ријечима Високопреосвећеног Митрополита, и оне новије Грачанице, Грачаница у Чикагу, срцу Америке, иста дивна Грачаница је она Лазарица која постоји у Аустралији, и она у Канади, а, ево, има је и овдје на Буковој Пољани, да свједочи истинитост оних Христових ријечи да нема веће љубави него кад неко живот свој положи за ближње своје.

“Ово мјесто је живи свједок те велике и свете истине, не само са овим храмом процвјеталим, него и са онима који су овдје живот свој жртвовали за вјеру и отачаство у она тешка и тегобна времена, као што су и многа друга мјеста широм наших земаља, почевши од Косова, свједочанство да је наш народ светосавски, ћирило-методијевски, народ Симеона Мироточивог, Светог Јована Владимира, зетског краља мученика, народ Петра Цетињског, да је, на многим мјестима и у свим временима које му је Бог подарио, посвједочио својом крвљу и жртвом, својом несебичном саможртвеном љубављу, ту велику и свету истину да нема веће љубави од оне да неко живот свој положи за ближње своје. У знаку те жртве је и овај свети храм“.

“А први Који је положио живот свој за спасење свијета јесте управо Онај чијим именом смо освештали свети храм овдје подигнут – Христос Господ, Онај чију благодарну жртву смо принијели данас на начин како је то Он учинио на тајној вечери, на начин како то Црква Христова чини кроз вјекове, приносећи на жртву Тијело Христово за спасење свијета. Послије Њега и кроз Њега, у Његовом Светом Духу, на Његов начин, ево, у свим хришћанским народима та велика, света жртва и Божанска љубав која нам се јавила и открила, увијек се изнова освједочује и јавља, а јавила се и данас у овом светом храму“, бесједио је Архиепископ цетињски Г. Амфилохије.

Према Митрополитовим ријечима Видовдан је дан када се несамјерљива љубав Божија посебно јавила и потврдила за вријеме Косовске битке, а кроз Косовску битку и у свим оним каснијим ратовима и одбранама части и достојанства светосавског народа. Само Господ зна колико је оних који су живот свој жртвовали за своје ближње, за вјеру и отачаство у прошлим временима и у ово наше вријеме, све до најновијег косовског страдања које је, по много чему страшније, него сва она страдања од Косовске битке до данас, поручио је Високопреосвећени Митрополит.

“У том страдању, тој жртви, том насиљу на Косово и Метохију и на сав наш народ, није само једна земаљска, безбожна сила учествовала, него је преко НАТО пакта и других силеџија и насилника покушала да покаже своју моћ, уништавајући светиње, трујући земљу и воду, убијајући невиност природе Божије, а покушавајући да убије душу једног народа којем је Бог оставио ово мјесто да кроз њега у житнице непролазне уноси плодове свог живљења овдје на земљи. Видовдан је, благодарећи и овом мјесту и многим другим мјестима до данашњег дана, свједочанство жртве, а и ми данас овдје сабрани смо свједоци, одајући безмјерну пошту и љубав према онима који су живот свој жртвовали за вјеру и отачаство. Нека би Господ укријепио сав наш народ светосавски, ма гдје се налазио, да остане вјеран тој несебичној љубави и том жртвовању за вјеру и отачаство, било да је на распетом Косову и Метохији, које је данас онакво, како га је предвидио Петар Петровић Његош, дакле и тамо и свуда, у Србији, Црној Гори, Републици Српској, широм Европе и свијета, гдје год постоји потомак Симеона Мироточивог и великомученика косовског Лазара. Нека би био и остао вјеран онима који су били вјерни Богу и отаџбини својој, вјери својој, Крсту часном и слободи златној“, нагласио је Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије.

У име Одбора за изградњу храма Светог мученика кнеза Лазара косовског обратио се г. Светозар Мартиновић, предсједник.

“Ми, унуци старине Васа, уз помоћ Бога и добрих људи, 2003. године сабрасмо расуто камење по орлосјединама комског донебесја и саградисмо овдје споменик. Тада, по пројекту арх. Ранка Вуканића, замислисмо да једног дана саградимо храм. Прије три године, са мало средстава, али са много воље и љубави кренусмо у реализацију те идеје на посједу који је Цркви и народу поклонио наш брат у Христу Вуксан Михаилов Зечевић, потомак Јована Ђукина Зечевића, барјактара, јунака са Букове Пољане“.

“Ево и овог дана којег Господ створи. Данас су се душе прађедовске над Буковом Пољаном узвијале. Упути нас Господ да на сред чисте ливаде, без икакавих трагова, нађемо темеље цркве истих димензија предвиђених архитектонским пројектом. Постојала је она у легенди, у памћењу народном, у сновима Михаила Зечевића, оца Вуксановог. Црква се вратила тамо гдје је била. Благословом Оца, дејством Сина и садејством Светог Духа, а уз велики допринос СО Колашина, Берана и Андријевице, многих фирми, појединаца одавде па до оне стране планете, Аустралије, уз помоћ и благослов Митрополије црногорско-приморске и лично Митрополита Амфилохија, а посебно Епископије будимљанско-никшићке и Владике Јоаникија, подигосмо овај свети храм у славу Господа Бога. Од данас сви који буду хитали овамо на сабирање, вјенчавање и крштавање, разгледаће споменик и посјетити овај свети храм – те камене љетописе времена, чије ће странице у тишини Богом датог планинског мира вјечност да прелистава“, казао је Мартиновић.

Освештан је и пререзан славски колач, а домаћин славе био је г. Бранислав Баћовић, кум на освећењу цркве, иначе члан Одбора за изградњу храма на Вучјем долу.

“И ми у Бањанима, уз западну границу Црне Горе, на Вучјем долу градимо спомен-цркву, посвећену Светом мученику Атиногену, заштитинику вучедолских бесмртника, којом ћемо од заборава и неких нових вјетрова бјелосветских моћника, отгрнути славу оних што показаше да бој не бије свијетло оружје, већ срце у јунака. Четири хиљаде турских глава оста на Вучјем долу, Осман пашу заробише, Селим пашу посјекоше, а Муктар паша побјеже ка Требињу. У том славном боју преко 70 црногорских јунака стече своју бесмртност“.

“Црква на Буковој Пољани, надам се, као и црква на Вучјем долу биће, не граница већ мост и светионик који спаја братске народе, Црну Гору, Републику Српску и Србију, културу овог народа и духовност шири, подстиче и подсјећа не само на јунаке косовско-видовданског страдалништва, Карађорђеве Србије, Дучићеве Херцеговине, Букове Пољане и Вучјег дола, већ и на све културне и духовне дјелатнике. Нека Господ Бог дарује благослов свим људима који овдје живе и долазе, нека у овом храму буде све више крштења, вјенчања и саборовања како народа из Васојевића, тако и њихових гостију“.

Одржан је културно-умјетнички програм у којем су учествовали гуслари Славко Горановић, Зоран Ђекић и Јован Лакићевић, рецитатор Јелена Ђукић и други. Владика будимљанско-никшићки Г. Јоаникије уручио је овом приликом архијерејске грамате и захвалнице свима који су помогли подизање цркве на Буковој Пољани.