Празник Светог великомученика кнеза Лазара и свих Светих српских мученика прослављен је литургијским сабрањем у Саборној цркви Светог Василија Острошког у Никшићу.

Литургију у присуству бројних вјерника служили су протојереј-ставрофор Марко Ђурковић, свештеници Миодраг Тодоровић, старјешина никшићког Саборног храма и Никола Зечевић, и ђакон др Никола Маројевић. Празнично богослужење је појањем пратила пјевница храма и хор Преподобне мати Ангелине, а након читања Светог Јеванђеља бесједио је ђакон Никола Маројевић.

Говорећи о значају коју жртва Светог мученика косовског кнеза Лазара и Светих мученика српских има за цио наш народ кроз сва времена и сва покољења, ђакон Никола је казао да је опредјељење Светих косовских великомученика за Царство небеско постало путоказ и светионик цјелокупном српском народу за сва времена. Предводећи војску, цар Лазар није ни слутио да започиње битку којој краја нема у границама овог свијета и вијека, нагласио је ђакон Маројевић.

“Лазарев завјет – Косовски завјет, свјесно стајање на страни истине Божије, бирање непролазног Небеског царства – заправо је сјеме новог живота – живота окренутог истинским хришћанским вриједностима, вјерности Богу, прецима, истинском човјештву – и, као такав, даје историји нови смисао и пуноћу. Историја није ту да би се завршила, њен смисао је у испуњењу, усврховљењу – не у крају. С небеског становишта, са становишта вјечности, историја тек има да добије смисао. Зато лазаревско-косовско прегнуће води озбиљењу мрачне свакодневице, и дан-данас не губи на животности и општељудској важности“, рекао је ђакон Никола Маројевић.

Усјековање Лазареве свете главе одраз је усјековане главе Светог Јована Крститеља. Од тада до дана данашњег Лазарева сјетва и жетва, према ријечима ђакона Николе, пуне косовску житницу, пуне је сваким добрим дјелом и узрастањем у врлини српског напаћеног народа.

“Шта је божур него символ Лазареве жртве, изникао из крви косовских страдалника. Свети цар Косовски показује да крсно страдање постаје цјелебно не само за судионике боја, већ за свако покољење. Видовдан постаје око свевидеће српског народа. То је призма кроз коју гледамо на небеса, а убијеђени смо да нас и Светитељи и сâм Свевишњи кроз Лазареву жртву и принос посматрају и пружају милост и благодат, по мјери нашег страдања и вјере. Српски народ је у прошлом и овом вијеку изабрани народ Божији. Шта је Видовдан до видиковац, с кога најбоље расвјетљавамо и као на длану видимо читаву историју српског народа. Само је перспектива изокренута: од краја ка почетку“.

“Косовска жртва је парадигматична за сваког човјека. Она је издигнута изнад свакодневног живота. Надрастајући учеснике постаје универзална, прераста у општечовјечанску борбу између добра и зла. Свељудски карактер косовској борби – боју за правду, жртви и памћењу – даје Лазарев примјер несебичног даривања себе за другог. Човјек није слободан, ако је сам. Без другог нема слободе, а без слободе нема љубави. Видовданска љубав је христолика љубав, а косовска жртва је христоименита жртва“, поручио је ђакон Никола Маројевић.

Свештенство никшићког храма је, у присуству сабраног народа, обавило помен за покој душа српских јунака, који су своје животе принијели на олтар вјере и слободе од најзначанијег датума српске историје – битке на Косову пољу до данашњих дана.