Празник Светог мученика Кнеза Лазара и Светих српских мученика – Видовдан свечано и молитвено је прослављен у манастиру Ђурђеви Ступови. Свету Архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије уз саслужење више свештенослужитеља архијерејског намјесништва беранског и монаха Манастира.

Литургији је присуствовао вјерни народ беранског краја, којима се, говорећи о жртви Светог мученика косовског Кнеза Лазара и Светих мученика српских, обратио Преосвећени Епископ Јоаникије. Господ наш Исус Христос дошао је у овај свијет да спасе заблудјели род људски, да љубав према људима потврди својом жртвом, а највећа љубав, према ријечима Његовог Преосвештенства, је она која се потврђује на дјелу, која се потврђује жртвом.

“Све што је писано у Светом Писму, све заповијести и законе Господ наш Исус Христос сажео је у оним двјема заповијестима о љубави. Свети Јован Богослов своје Јеванђеље и своје посланице развио је из онога што је Господ рекао о љубави: Љуби Господа Бога својега свим срцем својим, свом душом својом, свом мишљу својом и свом снагом својом, а друга заповијест је исто као и прва: Љуби ближњега свог као самог себе. Јован Богослов додаје, поручујући онима који говоре о љубави, а љубав према ближњем не знају да посвједоче на дјелу: Како можеш љубити Бога Кога не видиш, а не вољети брата својега кога видиш“.

“Тајна љубави Божије је предубока, она је свеза савршенства, као што говори Свети апостол Павле, она је врхунац свих врлина, царица свих врлина, она се изједначава са самим Богом. А данашњи празник, драга браћо и сестре, нам свједочи, управо, то што пише у Светом Јеванђељу – тајна Косова је тајна љубави, жртвене љубави, љубави која се потврђује на дјелу. Љубав према Богу, љубав према светињама, љубав према отаџбини, љубав према роду, све је ту сабрано и зато је тајна Косова предубока, вратоломна за многе, јер је не разумију, а неки је разумију тек дјелимично зато што је она, заиста, свеобухватна, она је јеванђељска“, казао је Владика будимљанско-никшићки.

Оно што српски народ обједињује у свим српским земљама и дијаспори јесте тајна Косова, сматра Владика Јоаникије. И у Црној Гори народ је, како год се то сада тумачило, тајну Косова носио у свом срцу. То потврђују најумније српске главе, попут Његоша, али и Љубе Ненадовића, који је пролазећи кроз завичај својих предака био свједок томе како народ Старе Херцеговине доживљава Косово и са каквим осјећањем носи у срцу светињу косовске жртве.

“Народ у Црној Гори носио је крст Светог кнеза Лазара, продужавао је косовско свједочење вјере и љубави према Богу, према роду, према светињи, чувајући своју душу, чувајући част и образ свој и својих предака и то остављајући као завјештање својим потомцима. То је оно по чему се препознавала Црна Гора од кад је настала па до дана данашњег, а даће Бог да то тако буде, драга браћо и сестре, и убудуће. Може човјек имати хљеба, али ако нема памети, ако нема памћења, нема историје, нема предања, обичаја, ако му ништа није свето онда тај народ више не постоји и само може да послужи као плијен другима, за генетску обнову других народа, као што се то са Србима, на жалост, догађа“.

“Свети Владика Николај је био у Америци, тамо је душу испустио, тамо се и посветио, и Пупин и Никола Тесла, али нијесу заборавили свој завичај, свој језик, своје писмо, свој понос, своју историју, своје пјесме, ни Косово, нити један педаљ, нити један камен наше отаџбине. Чак су највеће личности посвједочиле у 20. вијеку, они су добро познавали тај Запад, посвједочили су да српски народ има вриједности које га красе, по којима је препознатљив међу осталим народима. Треба поштовати вриједности других народа, наравно, све оно што је било који народ одњеговао а што је лијепо, што је честито, треба поштовати, али ни своје не заборавити. Дубоко вјерујем, драга браћо и сестре, какво се год плело коло о Косову, како се год судило о Косову, а Његош рече “О Косово грдно судилиште“, како ли је он доживио ту дубоку, исконску тајну која увире у есхатологију, будите сигурни да ће нас она пратити до краја свијета и вијека“, нагласио је Његово Преосвештенство.

Преосвећени Епископ Г. Јоаникије је истакао да наша Света Црква поучава свој вјерни народ, кроз сва покољења, да Видовдан славимо као дан нашег националног поноса.

“Слава Богу, ево, ми у Цркви, као што смо то научили, овај дан светкујемо као дан нашег националног поноса, наше жртве, нашег сјећања на жртве, дан косовских и свих других српских мученика кроз сву историју од Косова до данашњега дана и вршимо помене бранитељима нашег отачаства, а ми наше отачаство схватамо интегрално. То је, прије свега, Црна Гора, али у духовном смислу наша отаџбина су и Србија и Република Српска и остале српске земље, гдје год Срби живе то је наша отаџбина, јер није отаџбина само територија, него је отаџбина, прије свега, вјера, Царство Небеско је наша отаџбина, Небески град, вјечни Јерусалим“.

“У вјери нашој је наша отаџбина, а гдје год Срби држе вјеру ту је све оно што свакоме од нас треба. То је посвједочио Свети кнез Лазар, посвједочио је вјеру, љубав и родољубље својом жртвом. Знао је да неће моћи одољети турској сили која је надмоћна, као што је знао и овај народ да неће моћи одољети удруженим силама Нато пакта, деветнаест најмоћнијих зeмаља свијета, па се одупро. Због чега? Због части, због одбране светиња“.

“Нека је срећан празник! Нека молитве Светог кнеза Лазара и косовских мученика и новомученика, Светог пророка Амоса и Светог мученика Вида, које данас прослављамо, све вас закриле и упуте путем Божијим“, поручио је на крају своје бесједе Епископ будимљанско-никшићки.

Послије Свете Литургије одслужен је парастос за покој душа српских јунака који су своје животе дали за Крст часни и слободу златну од битке на Косову Пољу до данашњих дана.

Празнично богослужење увеличао је и чин рукоположења. Владика Јоаникије је, овом приликом, у чин ђакона рукоположио Николу Скопљака.