Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је на Велики петак вечерњу службу са изношењем плаштанице у манастиру Ђурђеви Ступови.

У служби на Велики петак, најтужнији дан у години за хришћане, саслуживало је бројно свештенство архијерејског намјесништва беранско-андријевичког и монаштво братства Ђурђевих Ступова. Током богослужења, којем је присуствовао велики број вјерника беранског краја, читане су Статије, а потом је свечано изнијета и положена плаштаница, платно које симболизује полагање у гроб страдалог на Крсту Господа и Спаса нашег Исуса Христа.

Епископ Јоаникије је у обраћању сабраном народу говорио о снисхођењу Спаситеља нашег, Који је у овај свијет дошао из љубави према својој творевини, према роду људском да нас људе очисти од гријеха, да нас препороди, обнови нашу природу, учини синовима Царства свог.

“Стојећи сада, драга браћо и сестре, пред гробом Христовим, својим духовним очима гледамо смрт Христову и, у овом часу када је приличније да ћутимо него било шта да кажемо, дивимо се снисхођењу Божијем, снисхођењу нашег Спаситеља Који је дошао у овај свијет, помрачен гријехом и тамом демонском и људском, из љубави према овом свијету и роду људском, из љубави према нама људима да разагна нашу таму, да нас очисти од гријеха, препороди, обнови, уведе у своју вјечну славу и учини нас синовима Царства свог.“

Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије је нагласио да је Спаситељ наш, као свемогући Бог, једном својом ријечју могао цијели род људски превести у рај, али наше спасење није хтио да учини без нас, наше слободне воље. Благоизволио је да Он сам дође у овај свијет, прими људску природу, постане као један од нас и пострада.

“Господ Исус Христос је принио жртву за све нас да би на такав начин исцијелио, не само нашу савјест и нашу мисао вратио на прави пут, него да би обновио наше биће и да би нас учинио достојним заједничарима свог Царства, да бисмо у слободи, коју нам је Он дао својом крвљу, љубили Бога и једни друге, да бисмо слободно изабирали пут Божије љубави и пут спасења. Толико Бог љуби овај свијет да је послао свог јединородног Сина, Који је примио крсно страдање и најстрашнију смрт, предвиђену за најтеже злочинце, за оне, који се због почињених гријехова, лишавају сваког достојанства.“

“Он је ту срамну смрт учинио преславном, а крст, оруђе срама учинио је оружјем славе и знаком безграничне Његове љубави, знаком не само страдања него и Његовог тридневног, преславног васкрсења из мртвих, знаком Његове побједе над смрћу, али, истовремено и знаком наше побједе, јер као што смо, кроз ова света богослужења и овај Часни пост, удионици Његовог страдања, колико је то нама могуће, сараспињући се свом Господу, тако нас Господ чини саудионицима свог васкрсења и своје славе“, поручио је Епископ будимљанско-никшићки.

Клањајући се, у овим светим и великим данима, страдањима Христовим и Његовој животворној смрти, додао је Преосвећени Владика, хришћани се кријепе надом васкрсења. Велика субота, у коју улазимо пуна је наде, јер Господ својом смрћу силази у доње свјетове да искупи род Адамов, да свима дарује ону слободу која је засијала из гроба, јер нам се Он јавио као побједитељ смрти, истакао је Његово Преосвештенство и на крају свог обраћања поручио:

“Нека ови свети тренуци буду свима на спасење, на благослов, укрепљење духа и оснажење вјере да бисмо имали снаге да живимо по Богу, да бисмо Богу угађали, да бисмо чинили добра дјела, да бисмо се потрудили око свог и спасења својих ближњих, да бисмо у свом срцу имали мјеста за Бога и ближње своје, да бисмо се ослобађали од саможивости, себичности, мржње и пакости. Ако се тако будемо трудили, онда ћемо заиста Богу угађати, имаћемо са Њим удјела долазећи на света богослужења, причешћујући се Светим тајнама Христовим. Нека ови свети празници буду на здравље и на спасење и да у радости дочекамо васкрсење Христово.“