Њихова Преосвештенства Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије и Епископ липљански Г. Јован (Ћулибрк), викар Његове Светости Патријарха српског Г. Иринеја, служили су на Велики четвртак са бројним свештенством и свештеномонаштвом Свету Архијерејску Литургију у манастиру Ђурђеви Ступови.
Вјерницима сабраним у богослужењу на Велики четвртак, један од најзначајнијих догађаја у току Страдалне недјеље, када се обиљежава спомен на Тајну вечеру Исуса Христа и Његових ученика на којој су установљени најсветији канони наше Свете Цркве и Света Тајна причешћа, ријечима архипастирске бесједе обратио се Преосвећени Владика Јован, осврнувши се на причу из прочитаног Светог Јеванђеља.
Епископ липљански је говорио о великом милосрђу које је Господ Исус Христос, на свом путу ка Светом граду Јерусалиму, показао над својим „уснулим“ пријатељем Лазаром. Са истим милосрђем Господ и Спас наш је бринуо о својим ученицима, молећи се и за оне који су одлучили да Га погубе. Своје милосрђе Исус Христос је исказао над цијелим родом људским дијелећи, нагласио је Преосвећени Владика, апостолима хљеб и вино, који постају тијело и крв Његова, а преко апостола цијелој Цркви Божијој и нама који се сабирамо у име Његово.
“Христос Господ наш на свом путу ка Јерусалиму стигао је на шабат до малог места Витаније. Дошавши до свог вољеног пријатеља Лазара показао је милосрђе своје на њему и подигао га, већ четвородневног у гробу. Упутио се, потом, ка месту званом Витфага, а одатле наставио ка Јерусалиму. Ушавши на градску капију, звану Капија милосрђа, Господ наш је на Цвети, дан уласка у Јерусалим, показао своје милосрђе према Јерусалиму, граду над којим је рекао: “Јерусалиме, Јерусалиме, који убијаш пророке и каменујеш послане теби, колико пута хтедох да саберем чеда твоја као кокош пилиће своје под крила, и не хтедосте!“. Он, ипак, долази у тај град, слуша “Осана, сину Давидову“, слуша славословље свом имену као пророку, као Сину Божијем, знајући да ће на Велики петак, од истих тих људи бити погубљен“, рекао је Епископ липљански Г. Јован.
Он је у својој бесједи поручио да ми хришћани, обични људи треба да волимо ближње и своју пажњу и љубав исказујемо према другима са истим милосрђем које је Господ показао, чак и над онима који су своје руке положили на Њему у Гетсиманском врту.
“Показује Господ милосрђе своје над онима који су Га на Велику среду одлучили погубити, показује и над онима који у данашњи дан, пети дан седмице по старом рачунању, долазе у Гетсимански врт да Га ухвате, да положе руке своје на Њега. Показује Господ милосрђе своје над првосвештеницима јеврејским који су поредак овог света уредили и законе претпоставили живом Богу, Његовој речи писаној, Његовој речи оваплоћеној. Господ наш показује милосрђе своје над онима који Га пљуваху и удараху, а Он, опет, не призва легионе анђела да Га ослободе из руку њихових. Показује милосрђе над апостолима којима пере ноге, говорећи им “Тек ћете разумети ово што се сада збива“ и, коначно, своје милосрђе показује над целим родом људским, делећи хлеб и вино који тада постају тело и крв Његова, поручујући апостолима, а преко апостола целој Цркви Божијој и нама, који овде стојимо „Чините ово у Мој спомен, јер се ово чини за отпуштење грехова“.
Прочитани одломци из Старог завјета, који се односе на сусрете пророка Мојсија, преподобног Јова и пророка Исаије са Богом, упућују хришћане, према ријечима Епископа липљанског Г. Јована, на то како се треба припремати да приступимо Господу и Светим тајнама Тијела и Крви Христове.
“Зато, драга браћо и сестре, данас када приступамо Светој Тајни причешћа ми обични људи, чије је тело узео Господ Исус Христос и оваплотивши се, показао милосрђе према нама, према целом роду људском, наш задатак јесте да једни другима перемо ноге, да једни друге волимо, да једни против других немамо зла, да у другом брата свог видимо, по оним речима Господњим “Љубите једни друге, по томе ће познати сви да сте ученици Моји“, да бисмо се поучили, стекли љубав једни према другима и у тој љубави препознали Христа Господа, Који је дао милосрђе своје целом роду људском, заједно са Оцем својим Небеским и Духом Светим, Чији ћемо долазак славити у педесети дан по васкрсењу Христовом“, закључио је викар Његове Светости Патријарха српског Г. Иринеја, Епископ Јован.
