Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је на празник Ваведења Пресвете Богородице, у недјељу 4. децембра, Свету Архијерејску Литургију у манастиру Шудикова код Берана.
Преосвећеном Владици у Литургији је саслуживало свештенство и монаштво беранског намјесништва: протосинђел Данило, игуман манастира Ђурђеви Ступови, протојереј Драган Ристић, јереј Стаменко Станковић, пароси берански, јеромонах Јеротеј и јерођакони Антоније и Агапит, сабраћа манастира Ђурђеви Ступови, а у присуству великог броја вјерника из Берана, Васојевића и других крајева Црне Горе и Србије. Вјерницима се надахнутом бесједом обратио Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије, говорећи о овом великом и дивном празнику Цркве Божије и улози Пресвете Мајке Божије у домостроју спасења рода људског.
“Слава Божија се не може описати ријечима. Она се често назива свјетлост Божија или милост Божија и пројављивала се на видљиви начин, као што се пројавила на лицу Христовом када се на Гори Таворској молио са својим Светим ученицима и апостолима. И Свети пророк Језекиљ је видио храм Божији, будући вјечни храм, заправо, Цркву Божију, која је обухваћена славом Божијом. Сви ти храмови, почевши од Скиније Мојсијеве до храма Соломоновог и оног који је касније подигнут, Зоровавељевог храма, указивали су на онај прави, истински храм Божији, на Цркву Божију, а истовремено и на Пресвету Дјеву Богородицу. Она је прави, истински храм и права, истинска слика Цркве Божије. Зато данас празнујемо овај дивни празник Увођења Пресвете Дјеве Богородице, као триљетне дјевојчице у храм на посвећење, службу храму Божијем, да би она и сама постала храмом Бога живог“, бесједио је Његово Преосвештенство.
Он је додао да је Пресвета Дјева Богородица постала храмом Бога живог у тренутку када јој се јавио анђео Господњи и рекао да ће родити сина Коме ће надјенути име Исус. Будући да се завјештала да живи у дјевству, да вјечито служи Богу и да само Њега љуби, Она је запитала како ће то бити, а анђео Господњи јој је открио тајну да ће Дух Свети сићи на Њу и осјениће је сила Свевишњег.
“Тај Дух Свети и сила са Неба, која је сишла на Пресвету Дјеву Богородицу, то је, заправо, слава Божија. У том моменту сишао је Дух Господњи са Неба и у Њеној пречистој дјевичанској утроби образовало се тијело Бога Логоса Спаситеља нашег Господа Исуса Христа. То је велика тајна, велико чудо Божије, велики промисао Божији се ту догодио о спасењу рода људског, али преко Пресвете Дјеве. А Бог неће да изврши наше спасење, нити ишта што је добро за нас без нас самих, без нашег пристанка, нашег учешћа. У име цијелог рода људског Пресвета Дјева је била та која је рекла Господу: “Нека ми буде по ријечи Твојој“. У томе је, драга браћо и сестре, смисао овог данашњег празника и данашње свете службе.“
“У вријеме овог Светог Часног Божићњег поста треба да приђемо храму Божијем и да се подсјетимо да је Пресвета Дјева Богородица, ушавши у храм Божији и посветивши се њему, тиме, заправо, добила не само благослов за себе, него за цио род људски, за све нас, јер да није било Њеног уласка у храм Божији не би имало смисла, садржаја и значаја ни ово наше долажење у храм. Она нам је родила Спаситеља и Господа нашег Исуса Христа, главу Цркве Који нас сабира, око Кога се окупљамо и Који даје смисао нашем сабрању и окупљању, Који нам се открива по мјери наше вјере, открива се као Господ и Спаситељ, као наш прволик, као Онај Коме је достојно и праведно служити, Кога је достојно и праведно величати и прослављати у све дане живота нашег, као Онај Који је достојан да Му посветимо свој живот, као што му је Пресвета Дјева Богородица посветила своје срце, своје мисли, своју душу, јер је Он најљепши између синова људских“, поручио је Епископ Јоаникије, закључујући своју бесједу ријечима да је Ваведење Пресвете Богородице велики празник и веома је значајно што је он на самом почетку Божићног поста.
“Да се укријепимо благодаћу и милошћу Божијом, да осјетимо благодат поста. Овај пост прије Ваведења је веома значајан, јер се њиме припремамо за Свето причешће, њиме се припремамо за улазак у храм, њиме припремамо наше срце и наше биће да и оно само постане храмом Божијим, да се у њега настани Господ и да у њему нађе своје обиталиште, да нам донесе радост, да се испунимо љубављу Божијом, да се испунимо љубављу према Богу и једних према другима“.
Храмовска слава манастира Шудикова прослављена је потом свечаном народном литијом, која је трократно обишла храм, уз ношење икона и славског колача. Домаћини славља, које је приређено на братској трпези љубави, били су г. Милан Мојашевић и г. Велимир-Бата Ђуришић, а дио колача, са обавезом да буде домаћин славља идуће године, преузео је г. Мијаиле Секулић.
Празничну радост увеличао је још један догађај. Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије уручио је, овом приликом, орден Светог Саве Другог реда г. Здравку Станковићу из Берана. За велики труд и љубав према Цркви Божијој, г. Здравка Станковића, некадашњег предсједника Црквене општине Беране, а садашњег предсједника Одбора за изградњу Саборног храма Светог Симеона Мироточивог у Беранама, одликовао је Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве. Он је захвалио Његовој Светости Патријарху српском Г. Иринеју, Преосвећеном Владици Јоаникију и члановима Синода на добијеном високом признању Српске Цркве. Владика Јоаникије је са свештенослужитељима извршио помен упокојеним оцима и братији древног немањићког манастира Шудикове.
