У цркви Светих Апостола Петра и Павла у Бијелом Пољу, 28. августа, на празник Успења Пресвете Богородице, Свету Литургију служио је протојереј Дарко Пејић.
Обраћајући се благовјерном народу пригодном бесједом о. Дарко се осврнуо на Јеванђеље које је прочитано током службе, у којем господар, односно Господ, одлучи да сведе рачуне са дужницима својим и наилази на једног који му дугује 10 000 таланата.
“Таланти су дарови од Бога нам дани. Дар да чинимо добро, да славимо Бога, да му се молимо, да помажемо ближњим, не осуђујемо, не мрзимо, да на сваку ружну ријеч одговоримо лијепом, на клетву благословом, на псовку молитвом. Међутим, човјек запусти и заборави Богом му дане таланте. И онда га Господ позове на одговорност, и пита слугу шта је урадио са даром који му је дат, да ли га је умножио. Он се заплакао, пао пред ноге Господареве и поче га молити да му да времена да се поправи, да му врати оно што му је дато. Сажали се Господ и опрости му дуг, јер га је молио.
И ми, драга браћо и сестре, када згријешимо, ако се молимо, покајемо и исповиједимо гријехе, не враћајући се на њих, сажалиће се Господ и опростити нам. Но, слуга којег је Господар пустио, чим је изишао срете пријатеља свог, који му дуговаше сто динара, и тражаше да му врати дуг. Није хтио да га сачека да му врати дуг већ га баци у тамницу. А пријатељи и браћа његови кад видјеше то ражалостише се веома, јер се сјетише да је само прије неколико тренутака он био у много страшнијој ситуацији и много више дужан. Одоше и испричаше Господару, Он га дозва и рече: „Зли слуго, зар није требало и ти да опростиш дугове дужнику своме, ако сам ја опростио теби“ - и нареди да га баце у тамницу, све док не врати до посљедње паре. Тако бива са човјеком ако не научи да прашта“.
“Ми данас славимо највећи примјер праштања. Славимо Пресвету Богомајку, Богородицу, која је у чудима сина својега била непрестано уз њега. Сва дјела и све ријечи Његове слагаше у срцу своме, јер имаше љубав. Ти исти људи, које је Христос лијечио, исцјељивао, учио и нахранио хљебом и рибом, када су Га подигли на крст, на његова добра дјела, и на његову љубав, узвратили су трновим вијенцем, хулом, ругањем и распињањем, а Она их није клела, ни проклињала, него се молила под крстом Сина свога. Не може се ни замислити колико је страшно оној мајци чији син страда зато што је гријешио и страда под заслугама. Замислите тек како је мајци чији син није учинио ни један једини гријех, нити се нађе превара на устима његовим. Како је тешко било гледати распетога сина. До јуче гледала га је како васкрсава мртве, а данас га гледа како умире ка Крсту. Ипак, од тада до дана данашњег Она није престала да се моли за страдали људски род“, бесједио је протојереј Дарко.
Он је подсјетио на догађај када је Света Богородица пристигла на Кипар, гдје је Епископ био четвородневни Лазар, који је умро и којег је Исус васкрсао. Посјетила је тада и Свету Гору. Када је стала на тло Свете Горе, тада паганско светилиште, сви кипови су попадали. И од тада до данас, није престала да бруји и да се чује молитва Богу и Пресветој Богородици са Свете Горе и свих православних храмова.
