У уторак, 29. маја у Господу је уснула монахиња Агнија (Марјановић), игуманија манастира Шудикова.

Тим поводом Свету заупокојену Литургију, у сриједу 30. маја, у манастиру Шудикова, служио је Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије, уз саслужење свештенства намјесништава беранско-андријевичког и бјелопољског, и монаштва наше Епархије. Литургији је присуствовала родбина покојне мати Агније и вјерни народ овог краја.

У својој бесједи Преосвећени Епископ је казао да ми и рађајући се и умирући прослављамо Бога животодавца, јер смрт, према ријечима Владике Јоаникија, представља прелазак у нови живот, рођење за нови живот.

“Као што човјек, рађајући се и улазећи у овај свијет, напушта утробу своје мајке тако и они који поживе на овој земљи, када умиру у Господу, напуштају овај свијет и иду у нови свијет, у наручје Божије да наставе нови живот. Они који су у овом животу одабрали прави истинити пут да служе Господу, настављају да служе Господу и у будућем животу и све више се приближавају Богу Извору живота и све више се сједињују са Њим. Зато је живот овдје на земљи прилика да направимо добар избор“.

“Сестра Агнија, како је сви зовемо, је направила добар избор и света служба, коју смо данас овдје служили и на којој смо се Богу молили за покој њене душе, је, заправо, потврда да се заједница у Цркви не прекида. Сестра Агнија је и даље учесник свете службе Божије, а то значи и учесник оне најдубље и најважније литургијске заједнице. Она наставља свој пут којим је кренула да служи Господу. Овдје је часно и до посљедњег атома своје снаге послужила Господу, а сада, када је Господ окријепи својом силом и њену душу обуче у свјетлост, наставиће да служи Господу у Његовом вјечном и непропадљивом Царству“, рекао је Владика Г. Јоаникије.

Преосвећени Епископ је додао да је монахиња Агнија, прва игуманија обновљеног манастира Шудикова, направила добар избор “скупивши снагу да остави све земаљско и да посљедњих петнаестак година свог живота послужи Господу“. Она је, према ријечима Преосвећеног Владике, оставила добар примјер, јер не само да је Господу послужила, већ се и жртвовала и са својим Господом саразапињала.

“И њена болест, тешка и дуготрајна, њој је била прилика да се сараспиње Господу на крсту, али, по оној ријечи апостола Павла сараспињем се са Господом Христом да бих са Њим и саваскрсао“, да бих постао учесник и удионик Његовог васкрсења. Оставила је добар примјер, добар траг, а нарочито, у овој светој обитељи и у беранској котлини, Васојевићима, селу Будимљи заслужила је да је вјечито помињемо молитвено, да се заједница са Богом, заједница љубави никада не прекине. Дужни смо да једни друге помињемо, да се једни за друге молимо и у овом животу, а нарочито када човјек из овог живота одлази у нови живот дужни смо да се молимо Богу да му Бог опрости гријехе, да га прими у своје животворно и вјечно наручје, да га препозна као свог истинског служитеља и уврсти у ред својих праведника“, бесједио је Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.