У Црквено-народном дому Светог Василија Острошког у Никшићу, у суботу 23. марта 2013. године, одржана је трибина “НАТО од 1999. године до данас“.
На трибини, који су организовали Информативни портал ИН4С и Мрежа Не у рат, Не у Нато, учествовали су: Марко Милачић, новинар и Мирослав Лазански, војни аналитичар, док је у име организатора скуп поздравио Гојко Раичевић, уредник Информативног портала ИН4С.
Раичевић је напоменуо да је ова трибина посвећена сјенама страдалих у НАТО бомбардовању 1999. и мартовског погрома на Косову и Метохији 2004. године. Према његовим ријечима невине жртве НАТО-а и албанског тероризма нас опомињу и обавезују да “зауставимо наум црногорске марионетске власти да нас уведе у ред окупатора, терориста и злочинаца, односно у војни савез НАТО“. У прилог овим настојањима иде податак да, према недавно урађеном истраживању, улазак у НАТО подржава свега 28,9 одсто грађана Црне Горе.
“Истраживање које је урађено прије неколико дана указује да НАТО подржава 28,9 одсто, за разлику од 48 одсто грађана који се противе уласку Црне Горе у НАТО. Да не зна одговорило је 23,1 одсто. Радује чињеница да Не прича има подршку великог броја грађана, али, такође, боли и чуди да преко 20 процената грађана Црне Горе, подржава улазак у војни савез са монструозном мисијом“, нагласио је Раичевић.
Напомињући да је НАТО до 1991. године био савез, који је требало да чува Западну Европу од Варшавског савеза, Мирослав Лазански је истакао да распадом Варшавског савеза и падом Берлинског зида, НАТО има само један циљ, а то је војно опкољавање Русије.
“Није циљ НАТО-а ширење демократије, већ је то и даље војни савез коме је циљ да САД остане у Европи, Руси да буду ван Европе, а Нијемци под конторолом“, рекао је Лазански.
Он је, овом приликом, поручио да народ у Црној Гори, као ни у Србији, не треба да дозволи да политичари донесу одлуку о уласку у НАТО без референдума.
“Улазак у НАТО без референдума је насиље. У Хрватској је то могло да прође у Сабору, док су Словенци организовали референдум. Он је легитимно право грађана и ви морате инсистирати да то право искористите“, истакао је Лазански.
Осврћући се на политичке ставове када је Сјеверноатлански савез у питању на подручју земаља бивше Југославије, нарочито када се ради о достизању НАТО стандарда, он је изразио увјерење да политичари ни у Црној Гори, ни у Србији, не знају о каквим стандардима је ријеч.
“И ваши политичари понаваљају ту синтагму да треба достићи стандарде НАТО-а. Кладим се да нико од ваших политичара, као ни велики број људи, не зна шта су то НАТО стандарди. Тај стандард подразумијева најмање 180 сати лета годишње на борбеним авионима, а на чему то ви летите – хеликоптери и неколико оних Г4. То подразумијева бојно гађање из пјешадијског наоружања сваке недјеље два пута. Колико пута ваших 350 војника гађа у касарни у Даниловграду. Да ли гађају једном мјесечно“, рекао је Лазански.
Нагласио је да нијесу тачне приче да ће улазак у НАТО привући стране инвеститоре, јер је опште позната чињеница да странци иду тамо гдје има профита, као ни то да ће земља просперирати кад постане дио Савеза.
“Хрватска је од 2004. до прошле године добила 21 милион долара од НАТО-а и то
12 милиона за возила Авганистан, осам милиона за обуку војника за Авганистан и милион за трошкове превоза до Авганистана“.
“Ваши војници се боре за демократију у Авганистану, а главни нарко дилер у тој земљи је брат предсједника државе. Сви смо ми, од Триглава до Вардара, “банана“ државе под протекторатом Запада и зато ствар уласка у НАТО не смије да буде одлука политичара, већ одлука народа који ће на референдуму рећи шта мисли о томе“, казао је Лазански, према чијем мишљењу, осим Албаније ниједна држава у региону не показује претензије на територију Црне Горе.
“Албанија с времена на вријеме показује интересовање за црногорску територију. Те претензије неће доћи до изражаја све док се не заврши прича око Косова. У Албанији кажу да је Бар њихов град, а да је Подгорица отета од њих. У Црној Гори албанске партије су дио власти, тако да власт увијек може од њих да тражи да се изјасне јавно поводом прича које долазе из Албаније, како би народ знао шта они о томе мисле“, закључио је Мирослав Лазански.
Трибина “Нато од 1999. до данас“ изазвала је велику пажњу и интересовање публике, која је до посљедњег мјеста испунила салу Парохијског дома“ у Никшићу. Бројна питања била су упућена војном аналитичару г. Мирославу Лазанском.
