Благоје Поповић (1894-1979), потоњи отац Јустин, је рођен у Врању 6. априла (25. марта по старом календару) 1894. године од оца Спиридона и мајке Анастасије. Фамилија Поповића је кроз генерације била свештеничка, једино је Благојев отац Спиридон био само црквењак. Благоје је био најмлађе дете, а имао је старијег брата Стојадина и сестру Стојну. У деветоразредној београдској Богословији стекао је пуно пријатеља и са њима се окупљао у разна богословска, молитвена братства. Један од његових пријатеља је био и Милан Ђорђевић, потоњи владика далматински Иринеј.

На Велики петак Црква је све моменте свештених догађаја спасења света означила богослужењем. Време хватања Спаситеља у Гетсиманском врту и осуду Његову од архијереја и старешина на страдање и смрт – богослужењем јутрења, време вођења Спаситеља на суд ка Пилату – богослужењем првог часа, време осуде Господа на суду код Пилата – богуслужењем трећег часа, време крсних страдања Христа – шестим часом, а скидање тела Христовог са крста – вечерњом (на вечерњу износи се плаштаница на средину храма, ради поклоњења мртвом Господу, на њој представљеном).

Пред празник Пасху, у четвртак, Христос се са ученицима вратио у Јерусалим где је на тај дан, који се прославља као Велики Четвртак, била Тајна вечера.

У Свету и велику среду сећамо се жене грешнице која је умила Спаситељеве ноге, обрисала својом косом и помазала их миром. У овај трећи дан Страсне седмице Црква нас подсећа и на Јудину издају. На Свету и велику среду свети оци су заповедили да чинимо спомен на жену блудницу, која је помазала Господа миром. Богослужење овог дана открива нам силу покајања и љубави, ради којих се сила Божја као уље изобилно излива на све оне који се искрено кају.

Страсна (Страдална) Седмица је време тегобних подсећања на неизрециву Тајну Божанског снисхођења. „Својима дође и своји га не примише“, каже јеванђелист. Иста уста која су радосно клицала „Осана“, само неколико дана касније су преиспуњена мржњом узвикивала „Распни га!“. И Цар Славе бива издан, мучен и на крају распет. Животодавац умире на крсту.

Светски савет цркава, у чији састав улази 349 хришћанских цркава, именовао је др Андреја Јефтића за новог директора Комисије за веру и поредак која је централно тело за теолошки дијалог међу хришћанима на глобалном нивоу.

Сви добро знамо, да нико ником не брани да буде члан Цркве, ма које нације био. Нити ће га ко то икада и питати. Чак вјерујем да ће неко од будућих патријараха српских бити неке друге нације, можда њемачке, као што је то био блаженопочивши патријарх руски Алексеј. Он је био руски патријарх, али није био Рус. И баш ако није важна нација, зашто је онда важно да некога у Цркви признамо као Црногорца!?

"И ви очеви, не раздражујте дјецу своју, него их подижите у васпитању и науци Господњој" (Еф. 6,4).

„Тада им Исус рече отворено: Лазар умрије и мило ми је због вас што нисам био ондје, да вјерујете: него, хајдемо њему“ (Јн.11.13,14)

У ери конзумеризма када се многи одричу својих личних убјеђења за рад властитог конфора, добро је сјетити се човјека који никада није одступао од хришћанских идеала.