У част славне Владичице наше Богородице и Приснодјеве Марије
Ова света икона данас стоји у Саборној цркви Пантократорског манастира уз северно-источни стуб који држи куполу, иако се првобитно налазила у олтару.
Ова света икона данас стоји у Саборној цркви Пантократорског манастира уз северно-источни стуб који држи куполу, иако се првобитно налазила у олтару.
У четврту недељу Великог поста, наша Света црква прославља Светог Јована Лествичника. Његов помен се такоће слави 30. марта/12. априла.
Свети Јован Лествичник је био монах отшелник, а потом игуман Синајског манастира.
Гост новог издања емисије "Питајте свештеника" на таласима Радио-Светигоре Митрополије црногорско-приморске, био је протопрезвитер-ставрофор Слободан Бобан Јокић, архијерејски намесник никшићки.
У суботу треће недеље Великога поста, од давних времена, на средину цркве се износи крст, а четврта недеља Великога поста која следи после тога назива се Крстопоклоном недељом. Знамо да је Велики пост припрема за Страсну седмицу, за дане у које се Црква сећа страдања, распећа и крсне смрти Исуса Христа.
Благовести - то је празник када светкујемо долазак Архангела Гаврила који је јавио Богородици благу вест да ће она зачети од Духа Светога (без мушкарца) и родити Сина Божијег као Сина Човечијег, са именом Исус Христос.
Друга недеља Свете Четрдесетнице посвећена је молитвеном спомену на Светог и богоносног оца нашег Григорија Паламу (Γρηγόριος Παλαμάς), архиепископа солунског и великог богослова и проповедника православног мистичног подвижништва, великог заступника стварности обожења кроз учествовање у сâмом Богу, у Његовој нетварној благодати. Мисао Светог Григорија потврдила је аутентичност светитељског виђења Бога.
1. Очима је угодно да посматрају мирно море како се блиста и сија јасном светлошћу, док његова глатка површина одражава блесак светлости. Међутим, много је пријатније не само видети Цркву, него и говорити у њој, сабраној у Богу, ослобођеној пометње, тајанствено озареној божанском светлошћу и устремљеној ка том Блистању и рукама и очима, и свим осећањима и мислима.
Неког филозофа у стара времена људи су прекорели због тога што је аполитичан и што се уопште не занима за послове отаџбине. „Нипошто није тако, – рекао је, – веома се занимам за своју отаџбину,“ – и притом је руком показивао према небу. Данас је тешко наћи хришћанског свештеника који би одговорио на сличан начин, а филозоф је био Грк, паганин.
Фјодор Михајлович Достојевски је био један од најутицајнијих писаца руске књижевности, као и један од највећих писаца свих времена. Један је од ретких који је задирао у најмрачније делове људског срца и ума.