Светом Литургијом, која је на празник Богојављења служена у цркви Светог Саве у Дужима код Шавника, а потом и Светосавском свечаношћу у Дому омладине у овом шавничком селу, отпочеле су овогодишње духовне академије у славу Светог Саве у Епархији будимљанско-никшићкој.
Литургију је служио јереј Драженко Ристић, парох шавнички. Празнично богослужење, којем је присуствовао вјерни народ шавничког краја, појањем су пратиле монахиње из манастира Подмалинско. Током Свете Литургије обављено је освећење богојављенске воде, послије чега је свештеник Ристић, преносећи благослов Његовог Преосвештенства Епископа будимљанско-никшићког Г. Јоаникија, одржао пригодну бесједу.
Отац Драженко је говорио о празнику Богојављења и води у времену Ноја, која је потопила сав народ који се бјеше удаљио од Бога и води јорданској, која је Христовим крштењем постала средство очишћења и спирања човјека од гријеха и безакоња.
“Бог је послао Сина Свог јединородног да се оваплоти и да се род људски врати поново на стазу спасења. Господ се јавио на ријеци Јордану, Исус Христос је узео на себе тијело људско и на тај начин подвргнуо се закону овоземаљском. Подвргнувши се том закону ишао је, као и сви Јевреји, да се на Јордану крсти водом. Господ нам, браћо и сестре, објављује својим крштењем да треба да се очистимо и сперемо од гријеха и безакоња и да се обучемо у нове људе, јер ко се не роди водом и Духом не може ући у Царство Небеско“.
“И ми данас празнујемо овај велики празник, освећујемо воду да нам очисти тијело и душу и спере наше ране огреховљене. Тако се Господ Бог јавио и у дјелу Светог Саве у чије име смо се сабрали данас. Обновљени смо ликом Светог Саве, архиепископа и просветитеља, који нас је научио како да живимо и ка чему да идемо. Научио нас је да је највећа жртва да будемо људи и да никада не будемо нељуди, како је то казивао и наш почивши Патријарх Павле, који је био на трону Светог Саве“, поручио је отац Драженко.
Потом је уприличена Светосавска свечаност, која се у шавничким селима Пошћење и Дужи наизмјенично организује већ 12 година. Светосавско сабрање братства Косовчића поздравио је Милош Ћеранић, домаћин славе.
“Поздрављам вас и желим добродошлицу у име братства Косовчића, који вјековима прослављају Светог Саву као свог духовног заштитника и своје крсно име. Свети Сава је био насљедник Христове вјере, мисионар и просвјетитељ који је увео српски народ, не само у вјеру хришћанску већ и у писменост, књижевност, дипломатију и миротворство. Дубоки су коријени Дробњака, а то су јеванђељски, светосавски коријени, то су наше древне светиње, светиње дробњачког племена настале кроз вјекове борбе за вјеру православну, Крст часни и слободу златну“, рекао је Ћеранић.
Светосавску бесједу одржао је проф. др Вукашин Баћовић, који је истакао да српски народ од свог постојања није имао племенитије личности од Светог Саве. То што се у овој и сличним приликама каже о овом великану наше укупне историје само је сажетак и подсјетник за све који иду његовим путем.
“У дану рођења назваше га Растко, а приликом монашења Сава; постао је отац српске вјере, српске писмености, свеукупног нашег знања и културе. Културна историја Срба не може се замислити без знаменитих дјела овог Светитеља и просвјетитеља. Његово велико дјело је наша стална инспирација, вјечита прича, никада до краја испричана и завршена. Умом се уздизао докле су стизали најумнији људи његове епохе, а срцем до самог Божанског престола. Његовим стазама су ишли бројни умови, просвјетитељи, научници, умјетници чија је мисао прожета и дубоко уткана у њиховим остварењима. Они су на врху, на пијемонту, а и у наше вријеме је, такође, дуг и повелики списак оних који настављају бројна знаменита дјела“.
“Владика Николај Велимировић је казао да је Свети Сава најљепше српско дијете које је даровано Богу и најљепши српски лик кроз који се Бог нама показује. Кроз њега је биће српског народа најбоље видјело и посјетило царство Божије и вјечни живот. А да је то тако најбоље доказује његово одрицање од овоземаљског живота и велике раскоши које је могао да има на царском двору Немањића. Напустио је двор свог оца, отишао у Свету Гору, земљу Пресвете Богородице да себе поправи и употпуни, а потом и просвјећује друге. Тежећи ка Небу саживаљавао се са чудесним васионским свјетовима, ширио вјечне мисли и врлине, тако је постао према другима благ. Једном ријечју, све што је имао давао је другима, живио је за друге“, казао је Баћовић.
Свети Сава је својим насљедством могао дуго да влада. Умјесто тога он је изабрао да служи свима, запазио је Вукашин Баћовић, наглашавајући да је у личности нашег Светог Оца Саве све било универзално, саборно, свечовјечанско и свеобухватно – ум, воља, осјећање, љубав.
“Уливајући љубав у друге мирио је завађену браћу, па се каже да је за живота био путујући храм и апостол, а његове мошти лијек бесмртности. Ниједно српско покољење није било безбрижно и спокојно, али је Сава стално слављен и прослављан, зато он, ево, више од 800 година увјерљиво и убједљиво свједочи да Бог хода овом земљом и планетом и да је Бог са нама. Ако данас читамо поуке, поруке и писане законе које је оставио и писао Свети Сава својом руком, рекли бисмо да је савременији од многих наших савременика. Зато он јесте наша будућност, а не прошлост“.
“Стварао је аутентичну српску културу којом се надахњујемо, његујемо је и ширимо. Примао је од других све што је достојно, али је, истовремено, одбацио све оно што скрнави људско достојанство. Као Србин по рођењу, васпитаван у Христовој вјери, желио је да његов народ иде у љепшу и сигурнију будућност и да у тој будућности владају часни и честити људи. Били бисмо срећан народ ако бисмо имали државу и државну организацију часних и добрих људи, који вјерују у Бога и поштују дјело Светог Саве. Поставио је српску државну организацију и Цркву у њој на чврсте темеље. Тиранин Синан-паша усудио се да уништи његово свето тијело, мислећи да ће тиме уништити живог свједока славне српске
прошлости и пресушити извор наше љепше наде и сигурније будућности“.
“Слијепи пјевач и гуслар Филип Вишњић казао је Вуку Караџићу двије пјесме о Светом Сави. У њима су, поред осталог, представљени српски манастири Немањића и сабори хришћанске господе. Ту су Ђурђеви Ступови код Берана, најранија Немањина задужбина за коју се зна да су је Турци разорили, приликом српске сеобе под Чарнојевићем, Високи Дечани, манастир Довоља на ријеци Тари, манастир Света Тројица код Пљеваља и други. Огромно је поље друштвеног и државног уређења зацртао Свети Саво. Као монах у Хиландару, а потом у Студеници покренуо је мноштво дјела којима је духовно препородио и уздигао свој народ, усмјерио га је и оспособио за велика дјела, којима се ми, његова духовна дјеца поносимо“, рекао је проф. др Вукашин Баћовић.
О историји дробњачког краја, овом приликом, говорио је др Жарко Лековић. У програму, који је водио глумац Велизар Касалица, учествовали су гуслар Славко Горановић и пјесник Момо Миликић из Павиног Поља. Он је, поред осталог, казао да су се Миликићи-Коњевићи, који потичу од Косовчића из Дробњака, преселили у Вранеш послије спаљивања моштију Светог Саве на Врачару, тачније почетком 17. вијека од када Косовчићи Савиндан славе као крсну славу. Миликић је додао да се у Вранешу, Божијом помоћу и милошћу, гради храм посвећен Светом Сави и да је ово богоугодно дјело благословио Преосвећени Владика будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.
