Низу свечаности, којима се у Епархији будимљанско-никшићкој и широм Црне Горе, свечано и свенародно слави спомен на Светог Саву, Првог Архиепископа и просветитеља српског, ове године придружила се још једна светковина, организована љубављу житеља Жупе Никшићке.
Светосавску академију, која је у понедјељак 28. јануара организована у мјесном дому у Царинама, а којој је присуствовао велики број мјештана Жупе Никшићке, благословио је јереј Василије Брборић, надлежни парох. Преносећи благослов Његовог Преосвештенства Епископа будимљанско-никшићког Г. Јоаникија, свештеник Брборић је у својој бесједи подсјетио на бројна знамења, која је Свети Сава оставио за собом, пролазећи овим крајем.
“Када је Свети Сава на Кутско брдо стигао, према читавој Жупи је поглед имао. И ту је у камену отисак својих стопа оставио да би са Жупом вазда благослов имао, а из отиска штапа или жезла се види да се Свети Сава Жупе никад не постиди. Његове стопе су окренуте према истоку, према Јерусалиму, то јесте према вјери православној коју треба да чувамо, његујемо и кад треба својим животом да бранимо, јер нас она води из овог свијета у живот вјечни. Штап или жезал знак је духовне власти Христовог пастира и српског апостола, који сабира и чува стадо своје и ограђује га својим стопама и својим молитвама“, казао је о. Василије.
Слиједећи Светог Саву и Савине стопе, које су кроз његово дјело остале заувијек присутне у српском народу, подизани су бројни храмови. Бројне су цркве, грађене из стопа Светог Саве, и на подручју Жупе Никшићке, међу којима и светиња манастир Светог Луке.
“Свети Стефан Пиперски и Жупски је из стопа Светог Саве ходио и кад је требало у манастиру Морача Митрополита цетињског Мардарија од римске јереси штапом ослободио. У мјесту Крстоваче била је црква у којој је служио Свети Василије Острошки – и та црква је из стопа Светог Саве. Ту цркву су Турци срушили, остала је само Часна Трпеза и она чека да је обновимо. За цркву у Васиљевићима народ каже да је зидана по угледу на манастир Морачу. И ова црква је рушена, али није у потпуности и она нас зове да је археолошки испитамо и обновимо. Братство Шундић дало је 29 свештеника и свештеномонаха – и то је из стопа Светог Саве“, нагласио је јереј Брборић, додајући да су из Савиних стопа и цркве у жупским селима Бјелошевини, Кутима, Миољем Пољу, Драговољићима, Моракову.
Он је подсјетио да су Жупу Никшићку населили потомци војводе Никше, родоначелника племена Никшића. Никша је био син грбаљског бана Владимира (Илијана) Грбљановића и Јевросиме, ћерке жупана Вукана, најстаријег сина Стефана Немањића, зачетника лозе Немањића. Никша, праунук Стефана Немање, а унук Вуканов, из села Кртоле у Грбљу у Жупу Никшићу доселио је крајем 13. или почетком 14. вијека. На планини Лукавици постоји мјесто Никшин киљан, на ком је Никша пострадао од разбојника. На том мјесту од памтивјека се сабирају Жупљани, Ровчани, Морачани, Загарчани и Пипери. Црква коју су ових пет племена посветили Светом пророку Илији, такође је, нагласио је отац Василије Брборић из Савиних стопа.
Овом приликом је одржан пригодан културно-умјетнички програм у којем је наступио хор и фолклорни ансамбл КУД „Жупа“, гуслар Никола Крулановић, Лазар Брборић, солиста на труби, док су приче и стихове о Светом Сави казивали Сара Крулановић, Слађана Филиповић, Нађа Радуловић, Анита Перишић, Николина Лончар и Бојана Пиндовић. Свечаност је завршена заједничким пјевањем Светосавске химне.
