Свечана академија у славу Светом Сави одржана је у недељу, 30. јануара на Жабљаку у сали Центра за културу. Академијом у граду под Дурмитором завршиле су се овогодишње светосавске свечаности у Епархији будимљанско-никшићкој.

Академију је благословио Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије. Светосавско сабрање поздравио је надлежни парох, јереј Миливоје Јововић, честитајући празник Првог Архиепископа српског Светог Саве гостима и окупљеном народу Жабљака и његове околине.

"И овом приликом подсјетићемо се колико нас је задужио Свети Сава, задужила нас је Божија љубав која нам га је таквог подарила и сачувала да са правом кажемо да је он учитељ, наставник пута који води у живот вјечни. Свети Сава је својим животом свједочио да је земаљско за малена царство, а Небеско увијек и довијека. Својим животом и дјелом Свети Сава нам је оставио у аманет много вриједног. Дао нам је путоказ куда треба ићи. Његова дубока вјера, продуховљеност, али и мудрост и борбеност, када затреба, врлине су које пречесто недостају његовом народу", казао је у свом поздравном слову свештеник Јововић.

Светосавску бесједу одржао је књижевник Милутин Мићовић. Он је казао да се Свети Сава, ових дана, највише прославља у Црној Гори, тамо гје је највише и оспораван. Оспорава се с државног врха, а воли из душе народа, те је зато и тешко оспорити његово присуство у Црној Гори.

"Прослављати Светог Саву на Дурмитору, јесте нека непрекинута нит његовог присутва, не само извором који носи његово име, него и Савиним Куком, и Савином стопом.

Ако је Свети Сава на Дурмитору прије од нас, и прије од Црне Горе, онда је нормално да га упитамо понешто о нашем духовном поријеклу, па и о темељу Црне Горе. Међутим, од распитивања, једноставије је, и лакше, напити се чисте и ладне воде са Његовог извора, која би нам могла све објаснити, али попети се до тог извора, многима од нас је немогуће", рекао је Мићовић.

Мићовић је нагласио да је Растко Немањић напустио свијет и отишао у Свету Гору, не само што је заволио монаштво, него што је и сагледао природу свијета, гдје низина потапа и разара висину, гдје оно најтамније и најниже у човјеку гуши и разара оно што је најдубље, богмдато и свјетлосно у њему.

"Принц Растко није само принц по владарском роду, он је, прије свега, принц Божанске свјетлости. Али, до те свјетлости није дошао неким изненадним чудом, него кроз дугу и истрајну духовну борбу у својим испосницама од Свете Горе до Студенице. Сачуване су његове ријечи гдје каже, борећи се са својим низинама "помијешах се са стоком неразумном". И, "живот људски је пара и дим..."

Али он није остао ту гдје је себе затекао, него се кроз подвиг успињао ка духовним висинама. Свети Сава хоће ту силу, ту духовну моћ да усели, не само у себе, и себе освијетли, него хоће ту силу да усели и у духовни темељ свог народа и да му тако освијетли пут којим иде."

"По том дјелу Светога Саву памти његов народ. По том усправљању човјека, да расте небу и Богу, а не да се расипа и просипа у земаљске таме и низине. Тим дјелом које не престаје, српски народ има Светаог Саву у свим временима за помоћника и садјелатника кроз Цркву и Божију службу, кроз свештенике и владике, учитеље, а онда, колико је то могуће, и кроз све нас. Том "искром бесамртном", он се разраста у памћењу свог народа, у нашем унутрашњем разумијевању. Свети Сава не би могао имати овакав ауторитет у свом народу, да увијек у његовој души не ради, отварајући изворе воде живе, да не отвара нове прозоре и врата на кућама у којим живимо, да заједно са нама не уноси бадњаке у наше куће и слави крсну славу и окупља браћу. Да увијек изнова не учи читати и поимати основне и најважније појмове људског и свенародног постојања", истакао је у својој бесједи књижевник Милутин Мићовић.

У програму светосавске академије на Жабљаку учествовали су: хор Богословије Светог Петра Цетињског са Цетиња, народни гуслар Здравко Кнежевић, КУД са Жабљака, а пјесме о Светитељу Сави рецитовали су ученици Гимназије "17. септембар" и дјеца полазници вјеронауке.

Академијом у Жабљаку завршиле су се овогодишње светосавске свечаности у Епархији будимљанско-никшићкој.