Светосавска свечаност у Плужинама одржана је на дан празника Светог Саве у плужинском Центру за културу.
Бројној публици, присутном свештенству и монаштву на почетку свечаности Светосавском бесједом се обратио јеромонах Јефтимије Шкулетић, игуман Пивског манастира. Он је подсјетио на “лијепу и бајковиту причу“ о Савином духовном узрастању у вјери православној, када је као седамнаестогодишњи наочит и паметан младић и кнез Хумске земље, оставио богатства овог свијета и отишао на Свету Гору.
“Прича каже да је његово срце горело док су руски монаси причали са њим на двору и он је, као да иде у лов, кријући се и бјежећи, јер је за њим ишла потјера, отишао у руски манастир Пантелејмон на Светој Гори. Сва његова послуга и он су нешто касније замонашили. Тражећи, како каже Јован Дучић “благо цара Радована“, Сава је шеснаест година провео на Светој Гори, обилазећи испоснике и учећи се молитви, а кад је нашао свој мир, радост, кад је испунио смисао свог живота, сјетио се српског народа и одлучио да се врати у Србију, да им буде од помоћи.“
“Оно најљепше из византијског насљеђа, што постоји у духовним и световним областима људске дјелатности – архитектури, умјетности, књижевности, образовању, Свети Сава је донио у Србију. Када се говори о њему, истиче се да је он био велики државотворац, просвјетитељ, принц, а најважније од свега, ипак, је да је он био истински Божији човјек. Успио је, захваљујући свом великом ауторитету, да створи самосталну Српску Православну Цркву на Сабору у манастиру Жичи, јер је био поштован и уважаван од цијеле васељенске Цркве. У Сави су сви видјели Божијег човјека.“
“Свети Сава је, заиста, једна чудесна личност и цијело наше народно предање испуњено је са њим. Како каже апостол Павле „свима је био свет“, са сточарима је био сточар, са земљорадницима земљорадник, са занатлијама занатлија. Она, пуно пута помињана, прича о томе како је Светитељ учио наш народ да праве и отварају прозоре на кућама, јер су лопатама изгонили мрак, има дубљу симболику. Свети Сава је донио свјетлост нашем народу и утемељио српску државу.“
“Наш велики духовни родитељ Свети Сава живо је присутан у српском народу и ми га, ево, славимо осам стотина година након његове смрти. Савине Свете мошти спаљене су, јер је он и даље сабирао православни народ српски, који је долазио да нађе утјеху код његовог светог кивота. Ипак, и послије тога, народ је још више вјеровао у њега и све је то била опомена нашем народу. Оно што би нам поручио Свети Сава, кад би у овим временима дошао међу нас, сигурно би било покајање, а то значи да љубимо једни друге и да живимо једни за друге, јер је у томе смисао живота, да плачемо са плачнима, да се радујемо са радоснима, да идемо у цркву и учествујемо у светим службама Божијим, да постимо, причешћујемо се и вратимо се истински Богу“, рекао је јеромонах Јефтимије.
У име организатора Светосавског сабрања обратио се Миленко Мићановић, директор Центра за културу Плужине. Он је казао да пепео Светог Саве са Врачара, чини се, и данас вије по нама, подијељенима и још увијек несложнима, опомињући нас.
“Ослушнимо свете ријечи Светог Саве и будимо сложни и устројени, помогнимо тако себи да би нам и Бог помогао, да би се сложили, обожили и умножили на радост данашњег дана и Часног крста Христовог, душа наших и будућности“, поручио је Мићановић.
Славски колач у присуству бројног народа, освештао је и преломио свештеник Мирослав Михајиловић, парох пивски са свештеномонаштвом.
У програму Светосавске духовне академије учествовали су гуслари Здравко и Станко Кнежевић, музичар Лука Цицмил, а публика је нарочито поздравила наступ младог Владимира Радојевића, који је пјевао уз струне гусала.
