Свечаност у славу Светог Савe, уз изузетну посјећеност мјештана Плавске жупе, одржана је у петак, 27. јануара у Центру културе у Плаву.

Светосавско духовно сабрање, честитајући празник Светог Саве, благословио је Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије, поздрављајући свештенство, монаштво и присутни народ, нарочито г. Скендера Шаркиновића, предсједника општине Плав, који је са сарадницима присуствовао Светосавској свечаности.

Пригодну бесједу одржао је Преосвећени владика Јоаникије, говорећи о Светом Сави, Првом Архиепископу и Просветитељу српском, који је Христа Господа уселио у своје срце и тако постао васељенски учитељ и светитељ.

“Од најранијег узраста млади Растко, а касније Сава био је, зна се побожан, доброчестив, доброљубив и, заиста, имао се гдје томе научити и гдје Богу молити, васпитавати. Међутим, његова религиозна жеђ, религиозни порив и стремљење били су тако дубоки да је пожелио да остави овај свијет и да се преда непрестаном служењу Богу. Зато је још као веома млад отишао на Свету Гору Атонску и своју тек расцвјеталу младост посветио Господу живом, сазријевајући духовно на Светој Гори, трудећи да у своје срце и своју душу унесе свјетлост Јеванђеља Божијега и да своју душу оснажи и окрилати вјером, молитвом и јеванђелским врлинама. У томе је и успио, уз помоћ Божију и уз помоћ великих духовника аскета, духовних учитеља на Светој Гори Атонској. Подвизавајући се на Светој Гори, у манастиру Хиландару, у Карејској испосници достигао је велике духовне висине и врлине, оснажујући се Божијом ријечју и истином, оспособио се да постане проповједник Христов раван Светим апостолима и да цио народ препороди ријечју Божијом, уведе га у тајне православне вјере и православне духовности.“

Свети Сава се оснажио Божијом ријечју, истином и свјетлошћу Божијом зато се са великим успјехом остваривала његова апостолска мисија у српском народу, али и у другим народима, који су вјековима прије доласка Словена живјели на балканским просторима.

“Свети Сава је био такав духовни ауторитет да је проповиједао Јеванђеље свима и све просвећивао истином Божијом. Није било лако ни прије, а ни послије Светога Саве, објединити међусобно различите српске родове, и тада, а и касније, врло често љуто завађене, посвађане и раздијељене, али Свети Сава је имао моћ, коју му је дао Господ да све то обједини, да све приведе у дом Божији и да свима постане извор надахнућа, извор Божанске мудрости. Уз помоћ таквог свјетилника и апостола Божијег отворили смо своју душу и своје срце за Јеванђеље Божије и, коначно, се одрекли паганства, идолопоклонства, незнабоштва и постали, уистину, хришћански народ.“

Имао је наш народ кроз историју великих учитеља, али нико није раван Светом Сави, ничије дјело није тако замашно, тако далекосежног значаја као дјело Светога Саве. Велики је Божији благослов на нама да смо и послије Светога Саве имали многе од наших духовних учитеља, који су били његовог духа и који су ишли његовим стопама, међу њима бројни Патријарси пећки и светитељи из рода нашега, као што је Свети Василије Острошки, Свети Максим Бранковић, Свети Петар Цетињски, Свети Владика Николај, читаво јато српских просветитеља и учитеља до најновијег доба. Свима њима је Свети Сава учитељ, человођа и духовни руководитељ, како њима тако и цијелом српском народу кроз сва времена.“

“Њега је Бог обдарио таквом милошћу да он Јеванђеље Божије усађује у срца свог народа. Такав је Божији промисао. Господ је проповиједао Јеванђеље, али је сваком хришћанском народу дао светитеље из рода њиховог да би лакше примили Јеванђеље и да би се вјера Божанска, вјера Небеска, лакше и на што приснији начин примала и да би се продужавала од покољења до покољења кроз сва времена. Видимо, хвала Богу, да се проповијед Светог Саве шири и данас, Он нас са Неба заступа, помаже, упућује и кријепи својим светим молитвама и ево овдје, поред старе светиње манастира Брезојевице окупљамо се сваке недјеље и празника, а нарочито на велике Господње празнике и, свакако, на празник Светог Саве.“

“Нека буде срећан празник и рад са овом дјечицом нека буде благословен! Нека ова дјеца напредују, у вјери нека узрастају и нека се оплемењују да буду честити хришћани, добри људи, добре комшије, да буду добра дјеца својим родитељима, да им доносе радост, да узрасту како ваља и буду на понос нашем народу, нашој Цркви и нашој отаџбини!“, поручио је на крају своје Светосавске бесједе Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије.

У културно-умјетничком програму учествовао је дјечији црквени хор при манастиру Брезојевици, КУД „Дукат“ из Берана, дјеца рецитатори из школе вјеронауке, Српско културно-умјетничко друштво „Плавска жупа“, а програм је водила Марина Дашић.