Као што вјековима дух Светога Саве окупља бјелопољски вјерни народ, сабран између двије Немањићке задужбине, да прослави нашег највећег молитвеника пред Господом, у његов спомен и славу, у Бијелом Пољу је 27. јануара одржана традиционална Светосавска академија.

Ријеке Бјелопољаца, међу којима је много дјеце, сливале су се од 18. часова према спортској дворани “Никољац“, да би сат касније била скоро потпуно испуњена народом. Светковину је благословио Његово Преосвештенство Епископ будимљанско – никшићки Г. Јоаникије, поздрављајући присутни народ и бројне уважене госте, амбасадоре Србије, Русије, Украјине и Аустрије у Црној Гори, те личности из јавног, друштвеног и политичког живота земаља из окружења. Најбројнијој академији на црногорском сјеверу присуствовали су и предсједник Савјета министара БиХ Никола Шпирић, потпредсједник владе Србије Ивица Дачић, лидер СНП Срђан Милић, као и градоначелник Бијелог Поља Александар Журић и други.

“Свети Сава, кога овако свечано прослављамо, је био огњени стуб око кога се сабира цио српски народ за сва времена. Тај велики сабор Божији и светосавски, чији смо и ми дио, у ствари је један неразориви организам, коме је Христос глава- црква Божија. Крвоток тог организма је света православна вјера, којој нас је научио и утврдио Свети отац Сава. Кости тог организма су јеванђељске заповијести и канонско устројство Српске Православне Цркве. Због тога је њој и кроз њу, и свима нама загарантовано заслужено видно и свијетло мјесто у оквиру једне Свете Саборне и Апостолске Цркве, међу осталим православним црквама и Апостолским престолима. Свети Сава је свој, од Бога повјерени му народ, утемељио на Христовој Личности; на том живом камену из кога извиру вјечно бистри извори јеванђељске духовности и културе. Свети Сава је открио запретане таленте свога народа, пробудио стваралачки дух српскога генија, који је заблистао кроз његове потомке, од његове Хиландарске сабраће Доментијана и Теодосија, па кроз сва времена до Његоша и Николе Тесле, те до Светог Николаја Велимировића и посвећеника Неба Милутина Миланковића“, бесједио је Преосвећени Владика Г. Јоаникије са молитвом да нас због таквог Светитеља из рода нашега облије својом безграничном милошћу и обједини у својој љубави.

Предсједавајући Савјета министара Федерације БиХ Никола Шпирић поздравио је скуп “у име свих Светосаваца из Републике Српске пренио је поздраве у име предсједника Милорада Додика, који због раније преузетих обавеза није могао да дође“.

“Наше данашње сабрање у част родоначелника нашег народа изнова показује да Свети Сава истински и суштински уједињује српски народ. Данас овај празник слави сваки Србин ма гдје да се налазио на земаљској кугли, и са поносом свједочи свој идентитет Србина – Светосавца. Када је Свети Сава 1219. године обезбиједио самосталност Српске цркве, он је трајно формирао идентитет српског народа. Велики светитељ није био само први српски архиепископ и утемељитељ Српске цркве него и утемељитељ српског народа и културе. Он је био први просвјетитељ који је поред цркава отварао и прве школе, болнице, библиотеке, био је дипломата, државник и писац. Свети Сава је нашем српском роду даровао идентитет у пуном значењу те ријечи. Због њега и огромног дјела које нам је оставио увијек се морамо мотивисати на чињење добра и само добра. Он је био највећа личност српскога народа и стални узор свакоме од нас. Сви они који су кроз историју покушавали да пониште историју и идентитет српскога народа жељели су да умање и улогу и значај Светога Саве и да нас на тај начин разједине, понизе, омаловаже и пониште. Као што у том покушају нису успјели ни Турци спаљивањем тијела Светога Саве, прије пет вјекова на Врачару, тако неће успјети ни било ко други јер је личност и дјело Светога Саве дубоко укоријењено у бићу нашега народа. За сваког од нас он остаје свијетла звијезда водиља у свим тешким и турбулентним временима, - казао је Шпирић опомињући присутне да „сви будемо достојна дјеца Светога Саве, настављачи и чувари његовог дјела свједочећи са поносом свој идентитет“.

У име Владе Републике Србије скупу је присуствовао потпредсједник Владе Србије Ивица Дачић. Он је истакао да на свијету нема ближих народа него што су српски и црногорски па макар они живјели у Црној Гори, у Републици Српској или било гдје на свијету.

“Ово овдје у Бијелом Пољу је једна од најмасовнијих и највећих светосавских прослава коју српски народ има. Свети Сава је био један од најученијих Срба и у своје вријеме и касније али је био и симбол јединства и уједињења српскога народа“, казао је Дачић.

На почетку бесједе “Светосавској дјеци“ архимандрит Лука из манастира Дајбабе подсјетио је на богомудру ријеч светитеља нашег времена оца Јустина, чије обзнањење у ове дане прослављамо, о томе шта је “овај свијет“.

“Овај свијет је Богојављење. А шта је Човјек? Човјек је Богослужење. Саглашавајући се са овим с Неба датим ријечима, ипак ми, српски народ, можемо да кажемо због једног Јединог Човјека – Човјек је Богојављење. Богојављени Човјек – свједок Вишњих свјетова показује шта је човјек, и шта је Бог и шта је то Богојављење. Светога Саву славимо срцима, славимо га својим умом тиме што јесмо. Славимо га називајући га Апостолом – Равноапостолним просвјетитељем српскога рода. Али како је он просвјетитељ, како је он равноапостолни, кад је три стотине година прије њега наш народ примио хришћанску вјеру, а дјелови Србије и пет стотина година прије њега. Шта је то Апостол, зашто њега називамо Апостолом и просвјетитељем? Апостоли су Христови ми знамо да су посленици који обзнањују Ријеч Божију о благодати Царства које долази. И који су гледали Господа лицем у Лице. Међутим, хиљаду и двјеста година послије Апостола појављује се један који је Господа гледао лицем у Лице и народ у њему препознаје Апостола и просвјетитеља. Све се у човјеку мијења, буди се људски дух, човјек осјећа призвање на које је призван. Призван је да прими Господа Христа. Ето то је Апостол.“

“Славимо га јер нам је собом показао наше назначење. Човјек који је Бога видио лицем у Лице, као Мојсије, као Апостоли, нема потребе много да прича. Важно је да је он јесте, и да је ту, и да нам свједочи да је смрт побијеђена. Да живимо неким другим животом у којем је Бог средиште нашег унутарњег бића и крвоток нашег духовног организма. Апостоли су гледали Господа лице у Лице али то је и завјет и императив. Гледамо га очима душе, очима срца нашега али све то неко треба да омогући. Треба неко да се дотакне те Силе, тог Божанског огња, да би послије пренио тај пламен своме отачеству. Постоји Стихира – похвална пјесма српским Светитељима. Треба је читати (ми је обично пјевамо) и треба пазити на њене ријечи. Она говори о свима онима који су се уградили у тај Божански пламен, који су Га видјели и који су Га донијели и тиме отачеству своме створили непоколебљиво, неразрушиво насљеђе. Сва друга насљеђа могу се разрушити али не и знање о Богу, који прелази у живот човјека и постаје ризница живота за све генерације које долазе.“

“Ето тог пламена се дотакао Апостол и Светитељ, просветитељ српскога рода – Свети Сава. Па и он је био као и други људи, родио се, лежао је у јаслама, био је дијете, размишљао... све као и други људи. Али благодат Божија чини човјека и свједоком других ствари. Препознаје људска душа када види то у човјеку. Много је можда јаче када се види у човјеку него да Анђео сиђе са Неба, и да нам прича о Господу. Јер Бог није постао Анђео него је постао човјек. И онда када дође неко, и својим постојањем посвједочи да је Бог постао човјек, онда се душа људска разоткрива да прими створитеља и да уђе у своје првобитно достојанство. Смијемо ли да кажемо, вјерујући у Христа Господа као јединога истинитога Бога, онога који обожује људско и тијело и дух и душу. Смијемо ли да кажемо Ономе који је нас ради распет и васкрсао. Смијемо ли да Му покажемо да се дванаест великих празника Хришћанске цркве оваплоћују и у тијелу народа. Смијемо ли да кажемо да је српски народ доживио своје Благовијести, када му је благовијештено да ће Немања и Ана добити сина. Смијемо ли да кажемо да је српски народ доживио рођење када је доживио рођење онога што ће га препородити Оним који се препорађа. Смијемо ли да кажемо да је српски народ доживио крштење када се Растко – Сава погрузио, као што се крштењем у воду погружавамо, када се погрузио у тајне Бића Божијега. Смијемо ли да кажемо да је српски народ доживио своје Преображење, гледање Бога са Пророцима и Апостолима, када је Сава – Растко отишао у манастир.“

“Смијемо ли да кажемо да и српски народ има своје Цвијети, када су цвјетоносни плодови прешли у стварност у монаха Саве, који је, како пјесник каже, “босим ногама стигао тамо гдје се ни крилима не доспијева“. Смијемо ли да кажемо, а ипак то све приносимо Христу као плод његовог дјела, да је српски народ доживио своје распеће када се Сава мирио браћу. Мирио, у ствари, упућивао их на други начин живота. Не на онај који себе истиче а друга гази, већ онај који у брату препознаје Бога свога и који истиче брата показујући тако своју слику у назначењу. Смијемо ли да кажемо да је српски народ доживио Васкрсење када је Сава оформио српску државу на Божијим заповијестима. Једини који је оформио било коју државу на Божијим заповијестима. Смијемо ли да кажемо да је српски народ доживио Вазнесење на Небо када је та држава почела да плодотвори и даје бесмртне љиљане примјера подвижништва, Богопознања, светости кроз Савине сљедбенике. Смијемо ли да кажемо да као што је Дух Свети сишао на Апостоле, да је Жичка бесједа оца нашега Саве утврдила у душама људским Божанске догмате упућујући га Богопознању. Ето то су плодови његовога труда које ми са захвалношћу износимо пред Спаса нашега, Исуса Христа. Сава је био човјек, али Богом просвећен човјек. Освештане су и његове стопе и његови преци њиме, и његови потомци духовни. Толико се проширио да га никада не можемо заклонити. И отац и мајка и брат му у нетрулежним моштима леже у Студеници. Он не! Он је запаљен јер је сувише свијетлио. Запаљен да би се уписао у срца свих вас, да би одатле плодотворио о путу који води у живот вјечни“, закључио је архимандрит Лука.

У богатом програму Светосавске академије наступио је познати фрулаш Бора Дугић са саставом “Ветрови Балкана“. Наступили су и оперска дива Сузана Шуваковић, пјевачица традиционалне музике Весна Димић, поп пјевачица Мари-Мари и женска вокална група “Смиље“.

Млађана Бјелопољка Катарина Недовић рецитовала је пјесму о Светом Сави, а бесједу Владике Николаја изговорио је познати глумац Мирко Бабић. И ове године свечаност је увеличао наступ црквеног хора “Свети Никола“ са Надом Раховић на челу. Програм је водио Предраг Вукојевић, глумац Бјелопољског позоришта.

Послије духовне академије у етно селу “Вуковић“ код Томашева одржан је традиционални Светосавски бал.