Свечано је и ове године било у Андријевици поводом прослављања Првог Архиепископа и Просветитеља Српског Светог Саве, гдје је Светосавска академија, у организацији Епархије будимљанско-никшићке и Црквене општине Андријевица, одржана у четвртак, 26. јануара у Дому културе.

Сабрање је, поздрављајући бројни присутни народ, благословио Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије. У својој надахнутој бесједи о нашем духовном родитељу Светом Сави Преосвећени Владика је казао да српски народ хвали и велича Светог Саву јер нас је утврдио у вјери православној. Иако смо били крштени и примили православље још у вријеме Свете браће Кирила и Методија, задржавали су се ипак стари пагански, незнабожачки, словенски и балкански обичаји, а тек са Немањићима догађа се преокрет и препород цијелог нашег народа, нагласио је Његово Преосвештенство.

“Каква је била вјера Светог Саве можемо видјети и по његовим Светим родитељима Стефану Немањи и Ани. Немања, који је, иначе, био крштен у латинској Цркви, опредијелио се у 30. години за православље и то његово опредјељење је значајно за цјелокупну историју српског народа. То је, уједно, било и коначно опредјељење, јер је до тада било и оних који су припадали католичкој вјери, нарочито на Приморју, али је, ипак, на цијелом подручју Балкана и Јадранског приморја вјековима био претежан утицај Цариграда.“

“Свети Сава је још од дјетињства и ране младости васпитаван у вјери и та се вјера у његовом срцу распламсала као огањ у родитељском дому. Имао је од кога научити, од тако силног и у вјери крепког Светог Стефана Немање, ктитора великих задужбина – манастира Вољавца поред Бијелог Поља, манастира Светог Николе у топличком крају, Свете Богородице, манастира Ђурђевих Ступова, Свете велике лавре Студенице и других светиња на подручју Старе Рашке. И његови стричеви Мирослав, Страцимир, Тихомир и браћа од стричева, такође су показивали велику побожност и прегнућа приликом подизања многих и славних задужбина, попут цркве Светог Петра у Бијелом Пољу, цркве Успенија Богородице у данашњем Чачку, Ђурђевих Ступова код Берана, гдје се касније установи будимљанска епархија. У таквој породици је одрастао Свети Сава, али он је био од Бога изабран, Бог му је дао неко веће призвање и он је то рано осјетио у својој души“, казао је Епископ Јоаникије.

Чезнући попут јелена, који трага за извором бистре воде, Свети Сава је стигао на Свету Гору Атонску, трудећи се непрестано да своју душу учини станом Бога живога, да богомдане таленте употреби на спасење своје, својих ближњих и спасење свог отачаства.

“Онај бистри извор православне духовности нашао је на Светој Гори, гдје међу монасима атонским живе посвећеници Неба, учећи се од атонских духовника, Светих Отаца умној молитви, бденијима и црквеном поретку, а осим молитве и поста, које је упражњавао до изнемоглости свог бића, Сава се трудио и да научи духовне књиге, да се образује, научи грчки, руски и друге језике, јер је Света Гора Атонска стјециште монаха из свих православних земаља. У таквој заједници Срба, Грка, Румуна, Грузина и Руса одрастао је и сазријевао млади монах Сава. И, заиста, се просветио вјером православном, испунио Божанском свјетлошћу, Божанском истином и мудрошћу и био запажен као млад јеромонах, па му је зато био повјерен чин старјешине манастира Хиландара, велике светиње и великог духовног огњишта до дана данашњег, а надамо се и до скончанија свијета и вијека.“

“Трудећи се, подвизавајући се и ширећи славу српског народа на Светој Гори Атонској и до Цариграда као царски син, али и као велики духоносац и свјетило васељене, Свети Сава се, на позив свог брата Стефана Првовјенчаног, а због потреба за проповиједањем Јеванђеља у отачаству, вратио у манастир Студеницу. Тада већ Архимандрит развио је велику јеванђељску мисију у свом народу. Сам је из Студенице ишао на проповијед Јеванђеља, трудећи се да стигне до сваког села, сваке светиње и сваког мјеста гдје живи његов народ да би га просветио свјетлошћу Јеванђеља Божијег. Био је прави Апостол Христов и прије него што је постао Архиепископ, онај који проповиједа истину вјере православне, шири њену свјетлост и медом Божанствених ријечи храни људске душе. За ту његову дјелатност везане су многе легенде о томе како је Свети Сава просвећујући свој народ, стизао до Дурмитора, Проклетија, Савиног бора, манастира Савине и других светих мјеста“, бесједио је Епископ будимљанско-никшићки.

Житије Светог Саве, према ријечима Владике Јоаникија, учи нас да је он из Свете Горе у своје отачаство донио „сваки добри обичај“, најприје у задужбине свог оца, стричева и браће од стричева, устројивши монашка општежића, правила богослужења, црквени поредак, дао је живот тим светињама и сабирао, не само монахе, него и народ на молитву.

“Научио је свој народ да се Богу моли и да се каје за своје гријехе, да се, кајући се за своје гријехе, очишћује, исправља и одуховљава, да се, молећи се Богу, поправља и брине о својој души, да сазнаје да је људска душа оно највриједније под Небом, да нема већег блага од духовног блага и да се око тог блага треба највише трудити. Научио је свој народ да пости постове, да се крштавају, вјенчавају, да долазе у храм Божији и да се хране Небеским хљебом. Такав Божији човјек и апостол Христов препознат је од цијеле Цркве и удостојен од стране Васељенског Патријарха чина Архиепископа Српског и предстојатеља самосталне Српске Цркве, јер су и други видјели да је он тај коме се може повјерити ова света служба. Српски народ, који је већ толико засијан православним светињама, у коме је развијено монаштво и у коме су поникли велики духовници, сазрио је и достигао достојанство да му се може дати самосталност Српске Цркве.“

“Стварајући самосталну Српску Цркву Свети Сава је још више утврђивао православну вјеру у оквиру свог народа и свој народ са пуним достојанством упутио у заједницу других православних народа. Само такав човјек могао је да свој народ, различите или често завађене родове српског народа обједини са другим страним балканским народима којих је било на том подручју. И сви су у њему препознали свог духовног Оца и апостола Христовог и са радошћу су отворили своје душе и своја срца да од њега приме благовијест Јеванђеља Христовог и да се из његових руку нахране Светим Тајнама Христовим“, нагласио је Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије, закључујући своје архипастирско слово ријечима:

“За Светог Саву се, заиста, као и за остале Свете Оце може рећи да је постао небески човјек и земаљски анђео. Након упокојења он је, од цијелог народа, Цркве и Сабора свесрпске земље, био признат као нови Светитељ Божији. Његов одлазак из овог живота, који је био тако болан и тужан, претворио се, заправо, у велику радост што смо из свог народа, пред лицем Божијим, добили нашег заступника, вјечног руководитеља и објединитеља, вјечног учитеља и заступника пред престолом Божијим.“

У програму Светосавске академије, који је водила Зорица Бацановић, учествовали су гуслар Радојица Бугарин, црквени хор “Светог Николе“ из Бијелог Поља, КУД “Андријевица“, рецитатори Саша Масловарић, Кристина Бабић и Милена Мирчић.