Прослава Светог Саве у Плаву почела је на сам празник Светом Литургијом коју је у манастиру Свете Тројице у Брезојевици служио јереј Жељан Савић, надлежни парох.
По одслуженој Литургији, током које су освештани и преломљени славски колачи, у Манастиру је уприличена светосавска дјечија приредба. Са пјесмама и рецитацијама о Светом Сави учествовала су дјеца, полазници школе вјеронауке при овој светињи.
Светосавска духовна академија, иако најављена у Центру за културу у Плаву, на радост бројне дјеце и вјерног народа одржана је у Светосавском дому при манастиру Брезојевица. Сабрање је благословио Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије. Владика је у светосавској бесједи подсјетио на вријеме када се Свети Сава, Први Архиепископ и просветитељ српски, прослављао као школска слава и у школама у Црној Гори.
“Почетком 19. вијека у свим српским школама у тадашњим српским земљама Свети Сава је био школска слава и у Црној Гори, још од кнеза Данила Петровића, а нарочито се свечано прослављао у доба краља Николе. Краљ Никола, који је био владар и пјесник, написао је једну од најљепших пјесама о Светом Сави и то прије 101 годину, тачније 1912. године пред почетак Балканских ратова, баш у оно вријеме када се спремао да ослободи Бијело Поље, Пљевља, Беране, Плав, Гусиње и Метохију и Бог му је дао да у свему томе и успије. Свети Сава је ушао у нашу свијест, наше памћење, нашу културу, нашу просвету, нашу књижевност и он је то, свакако, заслужио својим дјелом“.
“Највећи светитељ, највећи просвјетитељ, највећи учитељ српског народа до дана данашњег. И зато га, хвала Богу, прослављамо свуда, у свим земљама гдје живи српски народ, у Србији, Републици Српској, Босни и Херцеговини, Хрватској, у нашој дијаспори, а, чини се, да га на један посебан и свечан начин прослављамо у Црној Гори, истина не у школама, тамо је то забрањено. Нема га ни у школским програмима, и тамо је забрањен Свети Сава, али се зато Свети Сава прославља у нашим храмовима, нашим црквеним домовима и ево овдје, иако нам је онемогућено да ове године нашу свечаност одржимо у Центру за културу као ранијих година. Чујем да ове године има неких проблема тамо, да ли је много хладно или се ради о нечему другом није битно. Ми смо се сабрали овдје, у овом нашем Светосавском дому, у својој кући, коју сте ви сами направили“, истакао је Преосвећени Епископ.
Иако црногорске власти не гледају са благонаклоношћу на Светосавске свечаности које се ових дана одржавају широм наше Епархије и Митрополије црногорско-приморске Свети Сава се, вољом и жељом народа, слави у нарочитом расположењу управо у Црној Гори, ознаменованој његовим светим именом.
“Свечано је данас свуда, али се нигдје Свети Сава не слави цијелу недјељу дана, можда и више, као у Црној Гори. Иако наше власти то не забрањују, али некако нерадо и са непријатним ставом гледају на Светосавске академије, међутим, хвала Богу, Свети Сава је у души нашег народа. Када бисмо само побројали топониме, везане за име Светог Саве у Црној Гори, од тога би се могла направити једна велика књига коју бисмо могли читати по неколико недјеља, а ту, у таквој једној књизи могли бисмо наћи и нашу историју. Кад бисмо побројали све храмове, све иконе и све фреске од 13. вијека па до дана данашњег, које су осликане у Црној Гори, а нарочито ако бисмо мало завирили у наше највеће светиње – манастир Морачу, манастир Пиву, Никољац – које су доста тих старина сачувале, могли бисмо, такође, написати једну огромну монографију коју бисмо читали неколико мјесеци и којом би могли сагледати колико је Свети Сава био присутан у нашој историји баш у Црној Гори“.
“Култ Светог Саве у манастиру Морача није ништа мањи него у манастиру Студеница или у Пећкој патријаршији или у Високим Дечанима или у Жичи, јер је и то немањићка светиња. Такође и у манастиру Ђурђевим Ступовима, али су Ђурђеви Ступови толико пута паљени, рушени, пљачкани, међутим, остали су они зидови баш као из времена Светог Саве. У Ђурђевим Ступовима Свети Сава је устројио, установио и устоличио стару будимљанску Епархију и ту поставио првог Епископа, неког свог ученика, вјероватно хиландарског монаха и та светиња ове године прославља 800 година свог постојања. Ви то дјецо, вјероватно, не учите у вашим школама, али, важно је да то знате без обзира што у школама учите неке друге ствари. Оно што не пише у вашим књигама, пише у нашим светињама, а много тога може се чути и од наших гуслара, кроз наше пјесме, нашу поезију, нашу причу, наше предање“, поручио је Његово Преосвештенство.
Бројно свештенство и монаштво Епархије будимљанско-никшићке и сабрани вјерни народ поздравио је јеромонах Игњатије Шестаков, сабрат Сретењског манастира из Руске Православне Цркве, честитајући празник Светог Саве, просвјетитеља и првог Архиепископа српског.
“Велика ми је част, браћо и сестре, да вас поздравим у овом благословеном крају у ове благодарне Светосавске дане. Свети Сава је за све нас темељ постојања, то је наша историја, култура, наше велико општесловенско благо. Његово име је познато, не само у српским крајевима, него у читавом, а нарочито, словенском свијету. Њега су поштовали и од њега тражили молитвени благослов руски цареви. Ова дјеца, која су се овдје са нама сакупила, да прославе Светог Саву знак су да Свети Сава је наша будућност, будућност са Црквом и Христом у Царству бесмртном“, рекао је о. Игњатије.
Светосавску свечаност у Плаву својим наступима су употпунили: црквени хор манастира Брезојевица, Српско културно-умјетничко друштво “Плавска жупа“ из Брезојевице, народни гуслар Бошко Вујачић, КУД “Дуга“ из Берана, а програм је водила Дивна Марковић.
