Светом Архијерејском Литургијом, коју је Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио у суботу, 21. јануара у цркви Успенија Пресвете Богородице у Пошћењу код Шавника и Светосавском духовном свечаношћу уприличеном у овом живописном шавничком селу, почело празновање Светог Саве у Епархији будимљанско-никшићкој.
Његовом Преосвештенству, владици Јоаникију, саслуживало је неколико свештеника и свештеномонаха наше Епархије, а свето богослужење којим почиње прослављање празника нашег духовног Оца Светог Саве широм Црне Горе, сабрало је бројне вјернике из шавничког краја и околних мјеста.
“Постало је традиција да Светосавске свечаности у нашој Епархији увијек почињу одавде из Пошћења или са Дужи, од Косовчића из Дробњака. У ове свете дане Богојављења Христовог, када се припремамо да прославимо нашег духовног родитеља Светог Саву Првог архиепископа српског, наш народ се сабира у храмовима Божијим и на духовним свечаностима, што је веома значајно, јер се на такав начин утврђује наше заједништво, његује памћење, духовност и култура.“
“Радује ме што видим да је овај свети храм Успенија Пресвете Богородице у Пошћењу лијепо обновљен. Требаће још доста тога да се у њему уради, али оно што је најважније обављено је. Црква је заштићена од влаге и уложено је много труда, али храму увијек треба пажња, као и људској души над којом би морали непрестано да бдијемо. У томе је велика мудрост, чему можемо да се учимо од Светог Саве и Светог Василија Острошког, наших великих учитеља и великих светитеља из рода нашег, које треба да слиједимо, поштујемо, слушамо њихове ријечи и држимо њихова завјештања“, казао је Преосвећени владика Јоаникије. Након резања славског колача, одржано је традиционално црквено-духовно сабрање у славу Првог Архиепископа српског Светог Саве. Свети Сава је крсна слава Косовчића, чији братственици у дробњачким селима Пошћење и Дужи, више од десет година, у овим мјестима организују светосавске духовне академије.
Овогодишњу светковину у Пошћењу, благословио је Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије. Он је рекао да сабрања, која “чинимо у славу Божију и у спомен Светог Саве, јесте оно што српски народ и данас држи у јединству“.
“Свети наш Отац Сава научио нас је вјери и призвао у дом Божији, просветио ријечју Божијом, научио ономе што је корисно за спасење, утемељио нас и сабрао. Оно што нас и данас држи у јединству то су Свети Сава и мученичко Косово. У овим светим данима организује се доста духовних и културних свечаности, и то је за нас веома драгоцјено и у духу Светог Саве, јер нас је он научио вјери, култури, писмености, уздигао нас и учинио народом Божијим. Светосавска традиција је, нарочито, јака овдје у Дробњаку, а што свједоче бројне светиње, како оне које су сачуване, тако и оне од којих су остали свети темељи, као што је манастир Јеловица, који се налази овдје у близини, а који ћемо, ако Бог да, да обновимо. И те дивне легенде, дивне приче и предања о дурмиторским горама, висовима и долинама, све то свједочи о присуству Светог Саве и вјерности овог народа Христу Богу и Његовом светитељу Светом Оцу нашем Сави Српском, чије молитве да нам буду на помоћи. Молимо се Господу и Светом Сави да наш народ благослови, укријепи, просвети и упути правим путем Божијим, путем светосавским, оним путем који води у живот вјечни“, поручио је Владика Јоаникије.
Бесједу је одржала проф. др Јелица Стојановић, истичући да је “бескрајан, бесконачан и несагледив Савин сабир, који сабира дане и вјекове, земље и градове, знање и науке, људе и свјетове“. Свети Сава је, како је казала др Стојановић, идући светим путевима, посветио све путеве којима је ишао, и сваки камен на који је стопом стануо, сваки извор на који је наишао и који је од камена својим светим штапом у свети извор преточио.
“Даровао нам да ходочастимо његовим путевима, да се одморимо и напијемо воде са извора. И изнова кренемо даље! Зато су се и мјеста, и људи, његовим именом назвали, Савиним знаком означени. Гдје се год окренемо сретемо се са Светим Савом, назначио је, родио и препородио пут којим ходимо – историју српског бића и душе, зато се за њега каже да је родоначелник српске књижевности и просвјете, оснивач првих школа и библиотека – да се светим знањем напајамо, болница – да се тијелом и духом кријепимо, утемељио, по Божијом промислу, законоправила и типике, да усмјеравају и опомињу српску цркву и српски народ у светом сабору. Све је Свети Сава свезао у једну чудесну нит, а ову нит за небо завезао. Зато смо и данас овдје, славодобитно везани за ту нит“, нагласила је Јелица Стојановић.
У овом времену, према ријечима Стојановићеве, треба посебно да се присјетимо да је Свети Сава назначио и крст којим се крстимо – језик којим говоримо, писмо којим пишемо. Српски језик и српско писмо један су од најважнијих крстова који у овом времену носимо, који треба да бранимо, његујемо и сачувамо.
“Свети Сава је и први реформатор српског језика и писма, онај који је дубоко осјетио, продубио и продужио мисију Светог Ћирила и Методија, уткао је и надоградио у темеље српског језика и писмености, осјетио нове потребе и дух који собом носи српски језик, прилагодио српско писмо српској ријечи и српском изговору... И Свети Сава и Вук Стефановић Караџић, као нико прије и послије њих, јесу велики реформатори српског језика, и оба су ишли ка идеалу да српскословенски, односно српски правопис у најбољој мјери треба да одсликава изговорну ријеч српског језика. Свети Сава је реформисао (у освиту давних вјекова) српски језик идући путем старословенског и старосрпског, светог ћирилометодијевског насљеђа, а Вук Караџић је, на путу своје реформе, стао у стопу Светог Саве; они су на истом путу продубили и утемељили коријене српског језика. И, ако гледамо у та два врха, нећемо залутати, нећемо се загубити и дезоријентисати, разумјећемо и знаћемо којим језиком говоримо – чим проговоримо. А и кад ћутимо, знаћемо на ком језику волимо и дишемо! Зато смо ову велику и непатворену традицију обавезни и да чувамо и да на путу српског језика, као што јесмо, и останемо.“
“Познато је, а то ви боље знате од мене, да ови простори нарочито прослављају Светог Саву. Многим породицама, које су овдје, слава или прислава је Савиндан, али и многе породице, које су одавде одселиле, понијеле су са собом своју славу – Светог Саву, и славе га са истом љубављу и преданошћу свуда. И срели су се на том путу са другима који, као и они, славе Светог Саву,“ рекла је проф. др Јелица Стојановић и на крају своје бесједе закључила:
“Познато је да само Срби међу православним народима имају Славу, Крсну славу, у славу све великих и лијепих светитеља, све у славу нечег великог и лијепог што су за “свог“ свеца везали. Али, једино се за Светог Саву каже: Свети Сава – школска слава, или Свети Сава – српска слава. Свети Сава је тако свима слава, слава васцијелом српском роду, па, нека вам је и нека нам је срећна Слава – Свети Сава, и да је у свим данима и кроз све вјекове прослављамо славећи Светог Саву.“
У богатом програму овогодишње Светосавске светковине у Пошћењу учествовали су пјесници Милица Бакрач и Благота Копривица, потом чланови дјечијег црквеног хора из Никшића, гуслари Жељко Бугарин, Миладин Анђелић и Максим Војводић, иначе чланови Удружења “Војвода Мина Радовић“, те Славко Горановић и Ђуро Крсмановић.
