Светом архијерејском Литургијом, коју је у Саборној црви Светог Василија Острошког у Никшићу, служио Његово Преосвештенство Епископ будимљанско–никшићки Г. Јоаникије, свечано и молитвено је прослављен празник Светог Василија Острошког Чудотворца, заштитника никшићког Саборног храма, града Никшића и свих његових житеља.

Преосвећеном Владици у Светом богослужењу саслуживало је бројно свештенство и монаштво Епархије будимљанско-никшићке и Митрополије црногорско-приморске са којима и јеромонах Доситеј, сабрат манастира Хиландара. У својој бесједи Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије поздравио је уважене госте, представнике Владе Републике Србије г. Милету Радојевића, директора Канцеларије за вјеру, његовог сарадника г. Драгана Новаковића, те оца Доситеја, који је гост наше Епархије поводом прослављања Светог Василија Острошког.

Прослављајући Светог Оца нашег Василија у данима Васкрсења Христовог ми још боље и јасније, казао је Епископ будимљанско-никшићки, схватамо да је он био апостол Христов. За нас је он као и Апостоли Петар и Павле и данашњи Апостол Тома, кога увијек славимо у прву недјељу послије Васкрсења Христовог.

“Какво је било Томино невјерје, драга браћо и сестре, једино које Црква прославља у својој историји? Када су му други апостоли причали о томе да су видјели Господа и да их је надахнуо Божанским миром, говорећи им: Мир свој дајем вам, Тома је одговарао: Докле Га не видим очима својим и докле не видим ране од клинова и докле не опипам рукама својим ране од клинова, којима је био прободен нећу вјеровати“.

“Тома, у ствари, није био невјерујући, он је само тражио потврду онога што апостоли причају. Тражио је, заправо, јачу вјеру јер није могао да поднесе да вјерује само по чувењу, него је хтио лични сусрет, хтио је да види Онога Који је на Велики петак излио Своју животворну крв на Крсту, Који је пострадао у људској природи као обичан човјек, али истовремено и као Спаситељ свијета. Хтио је да види Онога Који је издахнуо на Крсту и умро људском смрћу, али то је у исто вријеме била животворна смрт, хтио је да види Онога Кога су положили у гроб, да види је ли то Онај исти, у истом тијелу са ранама, са ожиљцима својих рана“, бесједио је Владика Јоаникије.

У тренутку када је дохватио тијело Васкрслог Господа Апостол Тома се испунио вјером и постао сасуд Духа Светог и Њиме надахнут узвикнуо: “Господ мој и Бог мој“. Апостол Тома није одрицао ријечи осталих ученика Христових, већ је тражио да се лично увјери, да има лични сусрет са Господом.

“Његово невјерје изазвало је Господа и овдје видимо нарочиту бригу Спаситељеву о своме Апостолу. Није га хтио дуго држати да се потапа у дубине сумње, да сумње и раздори цијепају његову душу, јер је Светом Апостолу Томи најважније било да се сретне са Васкрслим Господом, да види свог Спаситеља. И Господ га је тога удостојио“.

“Драга браћо и сестре, сигурни смо да је и Свети Василије Острошки напредовао из силе у силу исто као и Апостоли Господњи и да се удостојио благодати Божије исто као и Свети апостол Тома. Њему је Господ дао нешто изузетно, дао је његовим Светим моштима силу васкрсења и да свакога, ко са вјером приступа његовим Светим моштима, осјени истина и правда Божија, односно дотакне га сила васкрсења. Зато су се многи ту надахнули вјером, јер је Господ очудотворио мошти Светог Василија Острошког, дао им силу не само да лијече од душевних и тјелесних болести, него да насељавају вјеру у наша срца, да просвећују наше душе силом васкрсења силом Духа Светог“.

“Ту милост од Бога Свети Василије Острошки Чудотворац је задобио носећи свој крст са великим дубоким смирењем, са непрестаном молитвом, крст свој и крст свог народа у најтежим временима, када нијесмо знали да ли су тежи турски ланци или латинске преваре. Хвала Богу, захваљујући светитељима Божијим из рода нашег, било их је више из тог времена, а посебно Светом Василију Острошком том новом Светом Сави у роду српском, Бог нас је заштитио. Сачувао је Господ своје стадо преко Светог Василија Острошког. Он је био тај пастир чији глас овце чују и распознају, а неће да приме оне пастире који ускачу, прескачу преко тора и хтјели би да се наметну као прави пастири, а заправо су лажни. То је наш народ препознао, вјерно стадо Светог Василија Острошког и тада, и данас препознаје који је прави Божији пут, пут коме су нас научили Свети Сава и Свети Василије“, закључио је на крају бесједе Његово Преосвештенство владика Јоаникије.

Литургијском сабрању, које су појањем пратили хорови Светог новомученика Станка и Преподобне мати Ангелине, присуствовао је вјерни народ Никшића који је у великом броју приступио Светој тајни причешћа.

Храмовна слава никшићке Саборне цркве прослављена је ломљењем славског колача.