На празник Светог Оца нашег Василија Острошког у недјељу 12. маја 2013. године Света Литургија служена је у селу Доња Бијела, у храму посвећеном овом великом светитељу и угоднику Божијем.
Литургију је служио парох шавнички свештеник Драженко Ристић, а пјевницу је водио Архимандрит Исаија Крговић, игуман манастира Бијела. Празничном богослужењу је присуствовао велики број вјерног народа из Бијеле и околине.
Сабраном народу ријечима бесједе обратио се о. Драженко.
“Свака недјеља је мали Васкрс, а велика радост и благослов Божији за све нас. Велика радост и благослов јер, како се каже у тропару и историји која се преноси и до нас, драга браћо и сестре, Христос мртав бјеше и оживје и покида окове смрти и онима што бјеху у гробовима живот дарова. То је велика радост и истина због које смо се окупили данас у овом светом храму, али и да се присјетимо оних, прије нас, који су повјеровали и вјеровали у ту истину, у истину о Васкрсењу Христовом, који су ту истину дијелили и преносили другима. Било их је много али нас, некако, увијек подсјети, јер је нама најближи и најпоштованији, послије Светог Саве, бјеше то и јесте и биће Свети Василије Острошки“.
“Острошки Чудотворац исцјелитељ и брзи помоћник, извор љековите воде која вида ране душе и тијела људског, извор кога Бог утврди народу свом, Нека му је слава и милост. Од њега се учимо шта је Васкрсење, тај велики празник над празницима, који прослављамо ових дана. Светац Божији, а човјек исто као и ми. Знао је да Ваксрсење не бива без крста, што значи без страдања, а то говори да је, исто тако, знао и да спасења душе не бива без великог труда, на који смо сви ми позвани. Зато је многа искушења и невоље подносио и остао прав и управљен на путу који води у живот вјечни. Због тог његовог великог труда Господ му даде светост и подари га нама да би се и ми угледали на њега“, казао је јереј Ристић.
Домаћин славе био је Мирослав Јањушевић из Горње Бијеле, а за идућу годину јавио се Војислав Рајковић из Доње Бијеле. Послије резања славског колача бесједио је отац Исаија.
Празнично славље настављено је за трпезом љубави на којој су бесједили, домаћин славе, затим ктитор храма г. Миро Гвозденовић, Миљан Петрушић, а дивним стиховима обратио се и Далибор Шћепановић.
