У манастиру Ваведења Пресвете Богодице у Блишкову, удаљеном од Бијелог Поља више од 60 километара, 21. јула на дан Светог Великомученика Прокопија, служена је литургија и одржан љетњи сабор.
Литургију је служио протојереј Дарко Пејић, уз саслужење јереја Синише Јанковића, настојатеља манастира јеромонаха Владислава Цветковића и јерођакона Андроника.
Послије литургије освећен је и пререзан славски колач. Бесједећи вјерном народу, отац Дарко је запитао шта је једино на земљи чему се Господ са небеса, који је све створио, може једино и стварно задивити.
„И шта може то Господа, свеславног и свемоћног, задивити овдје на земљи, кад је Он све створио и човјека и биљке и животиње и воду и ваздух и сунце. Једино, оно браћо и сестре, чему се Господ диви на земљи је дубоко вјерујући човјек. Постојана и храбра и стална и чврста вјера у једнога истинитога Сина Божијег, Господа нашег Исуса Христа. О томе данас свједоче Јеванђеље које смо читали, и животом својим Светитељ Прокопије, на чији празник смо се данас окупили. Сабрали смо се у овој древној и дивној светињи, коју сте вашим трудом и љубављу обновили, да се у њу скупљате и Господа прослављате“, бесједио је отац Дарко. Он је подсјетио вјернике на данашњу причу из Јеванђеља, о исцјељењу капетановог слуге, који је био Римљанин, што значи многобожац, и који је вјеровао у разна божанства и разна бића, али није познао вјеру Једнога Истинитога Бога Сина Божијег.
„И оног тренутка када му се разболио, не његов син, него његов слуга, дошао је пред Господа и рекао: Господе помози, знам да можеш. А Господ му одговара каже: - Доћи ћу и исцијелићу слугу твога“, а он му одговара и показује све савршенство вјере његове. „Не Господе, нисам ја достојан да ти, Бог свемогући под кров мој дођеш, него само реци ријеч и оздравиће слуга мој“. Овдје он исповиједа да је Господ свемоћан и да ријеч може све.
И Господ му каже, окрећући се Апостолима и народу: Заиста, овакве вјере не видјех нигдје ни у Израиљу, ни у народу, који је хиљадама година проносио и чувао вјеру у једнога Бога, чак љубоморно чувао, нико ме овако не срете и овако не исповиједи Бога. И рече му: Иди и слуга твој здрав је. И каже, оздрави слуга његов онога часа. Оно, драга браћо и сестре, чиме и ми можемо и хоћемо да задивимо Господа нашег Исуса Христа, јесте чврста, непоколебљива вјера, да Он је јесте Син Божији, да нам може помоћи, без обзира шта учинили и какав гријех направили. Јер, ако је капетану, који није ни знао за једнога Бога помогао Господ, како неће нама који себе Хришћанима називамо, али често вјера нам је слаба, па онда се колебамо. Још један доказ, сталне и храбре и постојане вјере је данашњи светитељ чији сте дан узели да се овдје окупљате у ово мало љепше љетње вријеме, па да је лакше доћи до ове светиње, јесте Свети Прокопије. Један од дивних светитеља Божијих, рођен из мјешовитог брака, у почетку, пошто је рано остао без оца Хришћанина, васпитала га мајка Теодосија, која је била паганка и која је научила сина свога да се клања разним идолима и божанствима. И када је одрастао, будући диван и стасом и срцем, цар га узе у своју службу и убрзо произведе за војводу, и пошаље да иде у Александрију да хвата и убија Хришћане, „ту пошаст“, која пријети да зарази Римско царство. И он је, слушајући свога цара, кренуо. Међутим, онда му се, као некада Апостолу Павлу, јавио сам Господ и он је од гонитеља постао слуга Сина Божијега.
Извојевао је дивне и велике побједе над паганским многобожачким народом. Тако је само у једној бици побиједио много бројнију војску агарjанску, а кажу да је у тој бици погинуло 6.000 Агарjана, а није погинуо ни један војник Прокопијев, зато што је он храбро вјеровао у име Сина Божијег. Због тога га је цар ставио на многе муке, стругано му је тијело челичним четкама, бијен је, ломљене су му кости. Међутим, све то што би цар преко дана са тијела његовог скинуо и уништио, ноћу би Анђео Господњи и сам Господ зацјељивао и он би сјутрадан поново стајао здрав пред свога мучитеља.
Тако су и 12 жена, гледајући његово страдање и његову храброст, и саме се одрекле паганског служења и одлучиле да послуже истинитом Богу. Чак је успио и своју мајку да промијени. А она је сама отишла и пријавила га цару, да је Хришћанин, тражећи да га казни најстрашнијим казнама, чак и да га убије. И мајка, видјећи његову храброст и истрајност у вјери и сама се покајала и дошла, стала пред тог истога цара и рекла: Ти си безумник. Не знаш шта радиш и то што радиш није добро. Ово што ради син мој је једино истинита служба човјекова, то је служба нашем Једином Богу, Господу нашем Исусу Христу. И цар је онда погубио и њу, затим и самог Светог Прокопија. Али, замолио је прије него што је погубљен, да се помоли још једном Господу. А молитва његова је била за цио свијет, за све људе, да сви познају једнога истинитога Бога, да Господ на земљи благослови и њиву и шуму, и ливаду, и извор и све што човјеку користи да буде благословено. И свако, драга браћо и сестре, ко се Светоме Прокопију помоли, бива благословен он и њихова породица“, бесједио је отац Дарко.
Домаћин овогодишњег сабрања је Жељко Секућић и он је дио колача предао Новаку и Славку Кљајевићу, из Блишкова, који су домаћини наредног сабора.
Испред манастира је потом услиједио свенародни сабор, који је окупио велики број вјерника. Припремљена је и богата трпеза љубави.
