Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је у уторак, 9. августа, на празник Светог великомученика Пантелејмона и Светог Климента Охридског, Свету Архијерејску Литургију у цркви посвећеној овом Светитељу у манастиру Самограду код Бијелог Поља.

У Литургији, којој је присуствовао велики број вјерног народа овог краја бјелопољске општине, саслуживали су: протојереј-ставрофор Мираш Богавац, протојереј Дарко Пејић и јереј Синиша Јанковић. Сабраним вјерницима бесједом о Светом Пантелејмону, великом хришћанском мученику и исцјелитељу, који је свој живот жртвовао за Господа, исповиједајући име Христово и дарујући нам својим молитвама исцјељење и душа и тијела, обратио се Пресвећени владика.

“Свети великомученик Пантелејмон је пострадао почетком 4. вијека, а Господ га је прије његове славне кончине, удостојио да у душу и срце своје смјести Бога живог, да постане прави, истински слуга Христов. Изучио је љекарску вјештину, али је више исцјељивао болести и немоћи људске молитвом, вјером и заузимањем пред Господом, јер га је Господ обдарио премногим, преславним чудесима. Из зависти је био оптужен да квари поредак, као што врло често бива са невиним људима да без икакве кривице буду оклеветани пред властима у одређеном моменту, а он је наводно реметио поредак тиме што је исповиједао вјеру у Господа Исуса Христа“.

“Тада је још владало незнабоштво и било је уткано у институције државе, па кад су га, у име државне власти, почели испитивати и оптуживати Свети Пантелејмон је само исповиједао вјеру у Господа Христа и, као што пише у његовом житију, кад су га извели пред суд он се својим тијелом престави суду земаљском, а умом Цару небеском, исповиједајући спасоносно име Христово, Његово оваплоћење, долазак у овај свијет, чудеса Његова, учење и смрт Његову спасоносну, искупитељну, исцјелитељну и васкрсење, Којим се обнови и обесмрти људска природа“, казао је у својој бесједи владика Јоаникије.

Свети мученик Пантелејмон је исповиједио вјеру јавно и због тога, према ријечима Преосвећеног Епископа, би посјечен мачем, а спремност на жртву за Господа свједочи још један упечатљив детаљ из његовог светог житија.

“Прије посјечења великомученик Пантелејмон је клекао на кољена да се помоли Господу, а џелат, мучитељ је замахнуо мачем да му одсијече главу, али мач није могао да се дохвати његовог врата док није завршио молитву, а касније је он рекао: “Сада ме можете посјећи“ и тако је и било. Како га је Господ обдарио великим и преславним чудесима за вријеме његовог земаљског живота, још већим бројем чудеса Господ га је обдарио послије његове мученичке смрти, те Светог Пантелејмона призивамо кроз сва времена и сва хришћанска покољења, призивамо га у помоћ да исцијели наше душевне и тјелесне немоћи и болести, а то значи, прије свега, да нас укријепи правом, истинитом вјером, оном вјером којом је било испуњено његово срце, да нас испуни Духом и освећењем Духа Светог, да се наша душа укријепи, јер када болујемо од тјелесних слабости, укрепљујући се вјером, исцјељују се и наше тјелесне немоћи. Свако ко се моли Богу и Светом Пантелејмону у било каквој немоћи и невољи тјелесној или душевној или било каквој тјескоби, неће остати постиђен и посрамљен, јер Господ притиче у помоћ свима који се Њега боје, који Њега моле, који поштују Његове свете и призивају их у помоћ, јер преко Светих Господ даје велику и изобилну помоћ“, истакао је Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.

Преосвећени Владика се у својој бесједи осврнуо и на Светог Климента Охридског, чији спомен наша Света Црква слави такође 9. августа.

“Данас прослављамо и словенског просветитеља Светог Климента Охридског, који је био епископ у Охриду прије Светог Саве. Свети Климент је велики просветитељ словенских, а међу њима и српског народа. Он је један од ученика Свете браће Кирила и Методија и та светокириловска проповијед дошла је до ових гора и до ове светиње и прије Светог Саве, а Свети Отац наш Сава, када је постао Први српски Архиепископ, утврдио је наш народ у вјери и упутио га је правим, истинитим путем Божијим и он, хвала Богу, руководи нашим народом са Небеса, предводи га ка Царству небеском до дана данашњег, а тако ће то бити све до скончанија свијета и вијека.“

“Као што је Господ дао благодат Светом Пантелејмону у она времена гоњења, тако Господ даје увијек благодат и силу онима који љубе Њега, нарочито у тешким временима. Не бојте се браћо и сестре, иако су ово тешка времена, има много искушења са свих страна, али само да се Богу молимо и Његовим Светима и Бог ће нам дати силу и снагу да носимо свој крст и да будемо народ Светог Саве, да останемо у вјери чврсти и непоколебљиви, да будемо у заједници Цркве Божије у све дане нашег живот. Господ ће нам дати снаге да носимо свој крст, да идемо правим путем Божијим, путем Светог Пантелејмона, Светог Климента Охридског, Светог Оца нашег Саве Првог Архиепископа српског и Светог Василија Острошког“, поручио је Његово Преосвештенство.

Храмовну славу цркве-брвнаре Светог Пантелејмона у манастиру Самограду, увеличао је и чин крштења двоје нових чланова Цркве Божије, а вјерни народ, који је у великом броју учествовао у богослужењу, приступио је Светој тајни причешћа. Освештан је и пререзан славски колач, а домаћин славља био је г. Мирољуб Недовић из Бијелог Поља. У славу Божију, а у спомен на Светог великомученика и бесребреника Пантелејмона, одржан је црквено-народни сабор са пригодним духовним програмом.

Самоград је не само географски простор, већ свето мјесто које има посебан значај у предању и памћењу људи овог дијела бјелопољске општине. Датира из ранохришћанског периода, између 4. и 6. вијека, а представља манастирски комплекс у којем постоје остаци зидина двије цркве, од којих је једна из ранохришћанског периода, а друга саборног типа, моравског стила градње, те се претпоставља да потиче из времена Немањића. Самоград је био јак духовни, културни и економски центар, а похаран је и спаљен приликом најезде Османлија око 1450. године.

Благословом Његовог Преосвештенства Епископа Јоаникија радови на обнови Самограда почели су 2006. године, када је на остацима темеља старе цркве одслужена прва Света Архијерејска Литургија. Наредне године је доведена струја и вода и изграђена и опремљена за богослужење црква брвнара, коју је Преосвећени владика Јоаникије освештао на празник Светог Пантелејмона. Током 2008. и 2009. године изграђен је манастирски комплекс, такође од дрвета. Како нас је информисао Драган Недовић, предсједник Одбора, обнова Самограда не тече само у грађевинском дијелу, већ се пажња поклања и духовној обнови народа. Сабор на Самограду је постао традиционалан, гдје се окупља више стотина људи. 2009. године је установљена духовна манифестација „Самограду у походе“ у оквиру које се одржавају књижевне вечери пјесника уз богат културни програм на којима учествују рецитатори, појци и црквени хорови.

Настојатељ манастира Самограда је монах Анастасије Булатовић.