На дан када наша Света Црква слави спомен на Светог мученика Бонифатија и празник Оце, у недјељу 1. јануара, Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије, служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Ђурђеви Ступови.

Саслуживало је свештенство архијерејског намјесништва беранског и монаштво Манастира. Бројним вјерницима, сабраним у светом богослужењу, ријечима бесједе обратио се Преосвећени Владика. Он се, честитајући празник Светих Отаца, родитеља и предака Христових по тијелу, осврнуо на дио из прочитаног данашњег Светог Јеванђеља, Јеванђеља по Матеју, које почиње родословом Христовим, а говори о обећању, које је Господ дао Авраму да ће се у његовом сјемену благословити сви народи.

“У томе се налази одговор зашто су Аврамови потомци добро памтили то пророштво, а добро су памтили и родословну линију од његовог сина Исака. Имао је Аврам потомства и од других жена, али му је речено да ће се у његовом прворођеном сину Исаку, не у другима, благословити сви народи земаљски. То је значило да ће се у његовом потомству родити Спаситељ свијета. Питање је колико је то пророштво Јеврејима било јасно, али су слутили да је ријеч о великом обећању, које ће представљати благослов за све народе земаљске.“

“Такође, и Давиду је то пророштво поновљено. Није случајно што родослов у Матејевом јеванђељу почиње родословом Исуса Христа сина Давидова, Аврамовог сина. Давид није био син, већ потомак Аврамов, али се на такав начин свети писци понекад изражавају, називајући далеког потомка сином оног далеког претка. Исуса називају сином Давидовим зато што је и Давиду обећано да ће из његовог потомства засијати Онај Који ће бити Сунце правде, Који ће донијети свјетлост свим народима земаљским“, казао је Његово Преосвештенство.

Према ријечима Преосвећеног владике Јоаникија родослов Христов води се углавном по мушкој линији, а Свети јеванђелист Матеј у њему помиње и неколико жена, предака Христових, које чак и нијесу биле родом из јеврејског народа.
“Помиње се Тамара, потом Рава, која је послужила Јеврејима када су заузимали онај тврди град. Иако блудница она је препознала да је са тим народом Господ Бог живи и истинити, и прикључила им се, затим Уриница, па праведна и света Рута. Све су оне биле из других народа, из незнабожачких народа, али су се прикључиле Јеврејима. Управо њих помиње Свети јеванђелист Матеј, а тиме хоће да нагласи да је Господ дошао у овај свијет не само због јеврејског народа, него због свих народа земаљских и да је Он Спаситељ цијелог свијета, да је Он оно благословено и пророковано сјеме Аврамово, потомак Аврамов и Давидов, Господ и спаситељ наш Исус Христос, чије рођење прослављамо у овај свети дан на празник Отаца, када се сјећамо Христових родитеља и Његових предака по тијелу“, поручио је у својој бесједи Епископ будимљанско-никшићки.

Преосвећени Владика је позвао присутни народ да његује наше народне обичаје везивања мајки и очева на празнике Материца и Светих Отаца, јер ти обичаји симболизују везе љубави и сјећања са нашим и прецима Христовим.
“То одвезивање, које је тако символично, значи да је то дијете, Богомладенац Исус Христос, Онај Који нас је одвезао од веза греховних, од уза греховних, ослободио нас од терета гријеха, дао нам нови живот и нову радост, дао нам слободу новог живота. Дивно је да тај народни обичај његујемо, драга браћо и сестре. Нека буде срећан и благословен празник Отаца, нека Божији благослов уђе у ваше домове и радост Богомладенца Христа да обасја све вас, све људе и цио свијет, јер рођење Христово је донијело радост цијелом свијету и зато унапријед прослављамо овај дивни празник рођења Христовог. Сабраћемо се и на Бадње вече, на Божић и на остале празнике који нам долазе, да се наше заједништво тако обнови, заједништво са Богом и нас међусобно“, закључио је Његово Преосвештенство владика Јоаникије.

Братство Ђурђевих Ступова припремило је за све присутне малишане пригодне поклоне, које је дјеци подијелио протосинђел Данило Трпчевски, игуман Манастира.