“Једно од чуда Светог великомученика Димитрија је и храброст Светог Нестора, који је био ученик његов и појавио се, такође, као велики бранитељ хришћана. Прославио је име Божје и пострадао подобно Светом Димитрију“, казао је Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије у својој бесједи током Свете Архијерејске Литургије, коју је на празник Светог мученика Нестора, у суботу 9. новембра 2013, служио у манастиру Бијела код Шавника.

Његовом Преосвештенству су саслуживали архимандрит Исаија Крговић, игуман манастира Бијела, протонамјесник Миленко Марковић из Филингена (Њемачка), протонамјесник Слободан Тијанић из Фридрихсхафена (Њемачка), јереј Драженко Ристић, парох шавнички и јеромонах Антоније Корунић, сабрат манастира Ђурђеви Ступови код Берана.

Службу Божју пратили су за пјевницом појци из Земуна и монахиње из манастира Подмалинско, а чтецирали су чтеци из Фридрихсхафена. Молитвеном сабрању присуствовао је вјерни народ шавничког краја, те гости из Њемачке и Србије. Њима се ријечима архипастирске бесједе обратио Преосвећени Епископ Јоаникије, говорећи о Светом великомученику Димитрију, којег као своју крсну славу слави Високопреподобни архимандрит Исаија, игуман древног манастира Светог Георгија у Бијелој.

“Међу светим великим мученицима, драга браћо и сестре, највише се помињу управо ова двојица, Димитрије и Георгије или Георгије и Димитрије, а ево данас, овдје у овом светом храму, поводом славе нашег оца игумана, помињемо обојицу. Свети Георгије је заштитник овог светог храма, а Свети Димитрије слава оца игумана“.

“Када бисмо ми из овог времена, више и пажљивије, гледали на оне који су у оним прошлим временима, мученичком смрћу запечатили своје исповиједање вјере, онда бисмо, свакако, и ми били бољи у много чему. Помислимо само како је могуће да један човјек, који је био толико уважен у једној држави, као што је Свети Димитрије, а био је војвода солунски и то наследни, отац му је био војвода па је војводство прешло на њега, дакле, како је толики положај и господство, презрео у једном моменту ради Царства небеског. У моменту када је добио наредбу да прогони хришћане, да их хапси, да их ислеђује, да их приморава да се одричу своје вјере, он, не само да то није послушао, иако је био подложан цару римском Максимијану, него је, напротив, штитио хришћане и сам исповиједио вјеру православну, знајући шта га све чека. Он се, дакле, био оснажио вјером, испунио вјером своју душу, надахнуо вјером Божјом, та му је вјера дала храброст, мудрост и спремност, те је тако славно посвједочио вјеру. Био је затворен, мучен, на крају копљима прободен, али га је Бог убрзо прославио својим великим чудесима“.

“Једно од чуда његових је храброст Светог Нестора, који је био ученик Светог Димитрија и појавио се, такође, као велики бранитељ хришћана, али претходно је од Димитрија узео благослов, имао је његов примјер пред собом и он је посвједочио и пострадао, подобно Светом Димитрију, и прославио име Божје“.

“Данас, дакле, прослављамо њих обојицу, Светог Димитрија и Светог Нестора, њиховим молитвама нека нас Господ укријепи, нека нашем оцу, игуману Исаији, мати Анастасији и сродницима њиховим, оцу Петру и свима да буде срећна слава. Нека Свети Димитрије буде на помоћи, нека им дарује здравља, напретка и сваког добра, а свима нама, молитвама Светог Димитрија, да дарује правог, истинитог пута Божјег, да идемо путем спасења, да се угледамо на свете, који су својим животом показали добар примјер. Сам Господ је посвједочио њихове примјере и истакао их свима нама, као оне на које треба да се угледамо у нашем овоземаљском животу“, казао је на крају бесједе Његово Преосвештенство владика будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.

Послије свете службе Божје припремљена је трпеза љубави у конаку манастира Бијела.