Његово Преосвештенство Епископ будимљанско – никшићки Г. Јоаникије служио је у суботу 28. јула, на празник Светих мученика Кирика и Јулите Свету Архијерејску Литургију у цркви посвећеној овим Светитељима у Велики код Мурина.
Црква на Велици подигнута је у славу Божију, а у спомен на Свете мученике Кирика и Јулиту, као и Свете мученике Величке – оних 428 невино пострадалих житеља Велике, који су 29. јула 1944, на најсвирепији начин убијени од стране злогласних фашистичких “Скендербег“ и “Принц Еуген“ дивизија.
У току богослужења сабранима се бесједом обратио Преосвећени владика будимљанско-никшићки Г. Јоаникије. Он је казао да су на данашњој служби Божијој узнијете молитве Богу, молитве великим мученицима из првих вјекова хришћанства Светим мученицима Кирику и Јулити и молитве Светим мученицима величким из нашег времена. На тај начин, према ријечима Његовог Преосвештенства, учинисмо сабор овдје на земљи, а “чинећи сабор вјерних људи Божијих на земљи, сједињујемо се са оним сабором који је на Небу“.
“Ова света служба повезује Небо и земљу; Небо се спушта на земљу, а земља се уздиже ка небесима, повезују се преци и потомци, ми, који смо овдје на земљи и они, који су већ на небу, повезујемо се са анђелима Божијим, са светитељима Божијим. Свака света служба која се врши на земљи, ако је врши православни свештеник, она је сабор Неба и земље, на њој су присутни сви, и анђели, и арханђели, и светитељи и душе покојних, и ми на земљи и сва творевина трепери од благодати Божије, која силази на земљу и прожима је, и од свјетлости Божије, која прожима сабор Божији, сабран у име Христа Бога Спаситеља нашег“.
Владика Јоаникије се, кроз страдање дјечака Кирика и његове мајке Јулите у вријеме Диоклецијановог гоњења хришћана 304. године, осврнуо и на мученичку кончину Светих мученика Величких, које је Господ већ пројавио и чије благодатно заступништво осјећамо.
“Свети мученици Кирик и Јулита, мајка и дијете пострадаше за име Христово у давна времена, а њихов спомен остаде у Цркви до дана данашњег и све јаче и јаче блиста, а у прошлом, крвавом 20. в. у овом селу пострадаше многе мајке са својом дјецом и старци немоћни; иживљаваше се злочинци над невином дјецом, над старцима и мајкама док их не уморише, само зато што су били хришћани и што су били Срби православне вјере. Зато пострадаше, али Господ, Који је излио своју животворну крв за искупљење и за спасење цијелог рода људског, примио је њихову крв и њихов спомен прославио, зато се сабирамо овдје на овом светом мјесту, у овом светом храму. Иако је овај храм доста мален по својим физичким димензијама његове духовне димензије су велике, космичке“.
“Зато драга, браћо и сестре, морам да напоменем да је на овај свети дан најважнија света служба Божија, јер је трпеза Господња постављена у овом светом храму и сви ми крштени у име Свете животворне Тројице, који се знамо припремити за свету службу и да будемо учесници те свете трпезе, имамо прилику да се нахранимо Небеским хљебом, а онда, наравно, у име Божије и уз захвалност домаћинима, да будемо учесници и ове друге свете трпезе, благословене трпезе љубави. Али трпеза, за коју сједамо послије, не би имала толики смисао и значај да није ове трепезе. Смисао нашег сабора није у томе да дођемо овдје и сједнемо за трпезу, наравно, код наших домаћина има добре воље да сваког дочекају без разлике, тако и треба да буде, али потребно је најприје да знамо шта је Божија воља, како ћемо Божији благослов добити и са благословом отићи од ове светиње. Сигурно, бићемо сви благословени, али се великог богатства лишавају сви који занемарују свету службу Божију. Захваљујем нашим честитим домаћинима овдје у Велици, који су и ове, као и претходних година, припремили све лијепо и што треба, а највише добре воље да све угосте, да све дочекају да би се овај сабор наставио у славу Божију и да би трајао до краја свијета и вијека“, поручио је на крају своје бесједе Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.
Храмовна слава цркве Светих мученика Кирика и Јулите на Велици прослављена је освештањем и ломљењем славског колача и братском трпезом љубави. Кумови овогодишњег славља су братство Јокић. Током црквено – народног сабрања одржан је и пригодан програм.
