Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је на празник Светог Јована Крститеља у четвртак, 20. јануара, Свету Архијерејску Литургију у цркви посвећеној Сабору Светог Јована Крститеља у Страшевини код Никшића.

Преосвећеном Владици су саслуживали свештеници Велимир Јововић, надлежни парох и Иван Радовић, са ђаконом Николом Маројевићем. Бројним вјерницима бесједио је Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије, говорећи о Светом Јовану Крститељу и Претечи, који је извршио вољу Божију и крстио Господа на Јордану, говорећи Христу “Ти треба мене да крстиш, а не ја Тебе“, јер се он, који је био чист као звијезда Даница, који је сијао Божијом свјетлошћу, осјећао грешним пред Господом.

“Покајте се јер се приближи Царствао небеско!“ Ове ријечи упућивао је Свети Јован Крститељ народу Божијем уочи доласка Христовога, уочи Његовога крштења и јављања овом свијету. Када је Господ, послије крштења у својој тридесетој години, започео своју проповијед упућивао је исте ријечи: “Покајте се јер се приближи Царство небеско“. Ми углавном не схватамо пуни смисао ових ријечи и тај јеванђељски позив на покајање обично сводимо на тумачење да човјек треба морално да се поправи. Али, значење ових ријечи не односи се само на морално поправљање, него, треба промијенити своје мисли, своја дјела, цјелокупан начин живота“, рекао је Владика будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.

Долазак Господа Исуса Христа у овај свијет, Преосвећени Епископ је упоредио са породицом која је, усљед одсуства доброг домаћина, углавном лоше организована и склона расулу. Међутим, када дође прави домаћин, а, према ријечима Владике Јоаникија, овдје говоримо о правом и добром домаћину, све се измијени и промијени на боље, успоставе се нови односи.

“Овдје на земљи нема, заправо, правог домаћина. Савршени домаћин је Господ Бог, Творац неба и земље, Онај Који нам је дао живот, Онај чије Царство благосиљамо, а Његово Царство прожима небо и земљу. Он је Господар Господара и Бог Богова, Он је Бог душа наших, прави Господар и прави Домаћин. Од када је Он међу нама, када се јавио, све се мијења, све се обнавља, а Он је обнову дао преко Светога крштења, преко Светих Тајни, да би се обновило биће човјечије, да би се обновила мисао човјечија, да би се тиме обновила и заједница, права и истинска, коју прожима и надахњује Дух Свети. Заједница Светих је та заједница која уводи у светост, сједињује нас са јединим Светим, а то је Господ, Спаситељ наш Исус Христос Кога прослављамо. Његовог Светог Претечу и Крститеља славимо, нарочито, на овај свети дан сјутрадан по Богојављењу, истичући значај његове свете службе.“

“Он је крстио Господа на Јордану, и тиме извршио вољу Божију, говорећи Христу: “Ти треба мене да крстиш, а не ја Тебе“, јер се он, који је био чист као звијезда Даница, као сунце небеско, који је сијао Божијом свјетлошћу, осјећао грешним пред Господом, иако су многи мислили да је он Христос, Онај о Коме пророци говорише да ће доћи, да је Он тај месија, јер је проповиједао ријеч Божију и препорађао душе људске својом ријечју. Многи су се питали да није он Тај, а Он се смиравао пред Господом говорећи да није достојан одријешити свеза на обући Његовој, прослављајући на прави, истинити начин, Бога, јединог Светога од кога је светост, од кога је извор светости, свјетлости, радости и живота“, бесједио је Његово Преосвештенство.

Ријечи Јованове, којима се он смиравао треба да нас поуче да се и ми смиравамо и да се увијек трудимо да чинимо још више да прославимо Бога, јер се ништа добро не може учинити без Његове милости, Његове доброте и благослова.

“У свакоме добром дјелу који људи чине присутна је воља Божија, Његов благослов и помоћ. Зато Бога прослављамо и због Светих Његових којима је Он дао ту светост, благодат, милост и силу, а испред свих од жене рођених, послије Пресвете Богородице, прослављамо великог и славног Светога Јована Крститеља и Претечу Христовог. Његовим молитвама да се и ми научимо ићи правим путем, његовим ријечима да се поучимо, његовим смирењем смиримо, његовим трпљењем и његовим врлинама оснажимо да бисмо, на такав начин, били праве, истините, ревносне, слуге Божије. На то нас је призвао Господ, да бисмо, трудећи се, достигли слободу и радост у Духу Светоме, праву, истиниту заједницу са Богом и са људима, у љубави, радости и неразоривом заједништву Цркве Божије“, закључио је Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.

Након Светог причешћа, којем су приступили бројни вјерници, освештана су жита и славски колачи бројних свечара.