У четвртак, 17. јануара, на дан када наша Црква слави спомен на Светог Јевстатија Српског, Света Литургија служена је у манастиру Ђурђеви Ступови.
Литургију је служило свештенство архијерејског намјесништва беранског и монаштво свете обитељи Светог великомученика Георгија, а присуствовао јој је Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије. Он је, бесједећи сабраним вјерницима, подсјетио да се ктитор манастира Ђурђеви Ступови велики жупан Првослав, син жупана Тихомира, а синовац Немањин упокојио на дан Богојављења 1220. Како наша Света Црква на овај велики празник не врши помене упокојенима, благословом Преосвећеног Епископа, помен ктитору катедралног манастира наше Епархије обављен је на дан Светог Јевстатија Српског, који је родом из Будимљанске жупе.
“Помињемо истовремено двије велике личности: жупана Првослава, ктитора, а помен ктитора увијек је свечаност. Можемо, браћо и сестре, бити радосни и поносни, а, прије свега, треба да будемо Богу благодарни због великог насљеђа које имамо. Жупан Првослав утемељи ову светињу Светог Великомученика Георгија прије осам вјекова, сазида је и освешта и од тада, па до дана данашњег она, поред свих својих страдања, поред рушења и паљења, није престала никада појати. Била је, послије друге сеобе Срба, како кажу, једно вријеме пуста, али то, срећом, није дуго трајало“.
“По овој светињи, њеној спољашњости и унутрашњости се види и када се загледамо у странице њене историје, да је ова светиња дијелила зло и добро са својим народом, трпећи све тешкоће, али је издржала и остала овако постојана и величанствена, личећи, не само на светињу него и на једну духовну тврђаву, што она стварно и јесте. Божијом милошћу, сачуван је и гроб ктитора жупана Првослава, великог Божјег угодника, великог човјека који је с Богом започео зидати ову светињу, с Богом је и завршио, зато је она тако славна и величанствена, а њена историја тако знаменита“, рекао је Његово Преосвештенство.
Владика је нагласио да је ктитор жупан Првослав, своју задужбину – Ђурђеве Ступове градио заједно са братом од стрица Светим Савом, док је он био учитељ и просвјетитељ српских и поморских земаља. Свети Сава је као архимандрит студенички, походио српске земље, поучавао и обједињавао народ, припремао епископска сједишта, радећи на подизању Српске Цркве на степен самосталне архиепископије.
“Немањићи су радили озбиљно на подизању Српске Цркве на степен Архиепископије самосталне и то су, због великих својих заслуга, задобили. Добили су благослов од Васељенског Патријарха и византијског цара. 1219. године наша Црква добила је самосталност, а та самосталност не значи одвајање од некога, него значи признавање достојанства једној помјесној Цркви, значи препознавање њених способности да она може држати чистоту вјере и пуноћу православног свједочења“, нагласио је Преосвећени Епископ Јоаникије, додајући:
“Дакле, двије велике личности везане су за ову светињу, а поред ктитора жупана Првослава, важно је, исто тако, да данас овдје поменемо, да се Богу помолимо и од Бога милост заиштемо, молитвама Светог Јевстатија, који је родом из Будимљанске жупе, из ових крајева. Свети Јевстатије се васпитао у овој светињи, овдје се надахнуо јеванђељском истином, чистотом и светињом наше свете вјере. Говори се да је био старјешина Манастира Светих Арханђела на Превлаци, касније поклоник гроба Господњег, једно вријеме игуман хиландарски, а затим и Епископ зетски на истом оном мјесту на Превлаци, славној и светој, Михољској Превлаци поред Тивта, гдје је Свети Сава основао зетску Епископију која је касније постала Митрополија“, бесједио је Епископ будимљанско-никшићки.
Свети Јевстатије, велики светитељ и угодник Божји, постао је почетком владавине краља Драгутина, српски Архиепископ. Донедавно је у овим крајевима, истакао је владика Јоаникије, његов спомен био скоро заборављен. Помињало се једино да је у мјесту Јастаће у Трепчи, мјесту његовог рођења, постојала црква Светог Јевстатија, чији су темељи уништени приликом градње пута. Ипак, Божјом милошћу и Божјим промишљањем у том мјесту изнова је подигнута светиња, која је посвећена Светом Јевстатију.
Током Литургије освештан је и преломљен славски колач, који су поводом крсне славе принијели чланови Братства православне омладине Светог Јевстатија Српског из Берана. За све присутне уприличена је, потом, трпеза љубави у гостопримници манастира.
