Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је на празник Света Три Јерарха, у уторак 12. фебруара, са свештенством Свету Архијерејску Литургију у катедралном манастиру Епархије будимљанско-никшићке Ђурђевим Ступовима.
Вјерном народу, сабраном у светом богослужењу, бесједио је протојереј-ставрофор Драган Ристић, архијерејски намјесник берански, подсјетивши да наша Света Црква и вјерници овог дана прослављају спомен на Василија Великог, Григорија Богослова и Јована Златоустог, велике учитеље Цркве Божије, који сваки понаособ имају свој дан празновања у мјесецу јануару, а овај заједнички празник установљен је у 11. вијеку у вријеме цара Алексија Комнина.
“Тада се десила расправа у народу ко је од њих већи светитељ, па су једни величали Светог Јована Златоустог због његове краснорјечивости и јасноће у излагању вјере, други су уздизали Светог Василија Великог због његове чистоте и храбрости, а трећи Светог Григорија Богослова због дубине његовог ума у богословљу. Подијелише се тада људи, усљед наше људске слабости, као што се често кроз историју дијелимо, на Јованите, Василијане, Григоријане, али Господ не допусти да тако остане, да светост разједињује, него је она та која нас сједињује и чува у јединству, као што је и наш Свети Отац Сава мирио завађену браћу.“
“Јавише се, промишљу Божијом, ова три светитеља Епископу евхаитском Јовану у сну, најприје му се јавише, у великој слави и љепоти, сваки од њих појединачно, а онда сва тројица заједно да му покажу да су они једно, да су заједно у Господу и да нема никакве разлике међу њима, нити у њиховом учењу. И поучише га да им он напише заједничку службу и одреди заједнички дан празника. Епископ Јован написа службу овој тројици Светитеља, а спор у народу ријеши се на начин што је одређено да 30. јануар/12. фебруар буде заједнички празник за ова три јерарха“, рекао је свештеник Ристић.
Светост њихових живота, њихова света дјела, према ријечима о. Драгана, Цркву Божију и вјерни народ прожимају и до данас.
“Свети Јован Златоусти, знамо, браћо и сестре, саставио је Свету Литургију која нас увијек изнова обнавља и једини путоказ човјеку је Света Литургија, кроз коју сваки прави, истински хришћанин може спознати оне свете тајне, спознати смисао живота и задобити живот вјечни. Свети су увијек тежили да задобију живот вјечни, то су искали од Господа, а онда све друго. И, заиста, кроз Свету Литургију сваки човјек, сви хришћани, за које Господ Исус Христос каже “тако да се свијетли свјетлост ваша пред људима“, не мислићи само на апостоле, епископе и свештенике, него на сваког хришћанина који је примио Свету тајну крштења, дакле, сваки човјек који је редовно на Литургији издваја се од оних који не учествују у Светој Литургији“.
“И Свети Василије Велики нам је оставио у насљеђе Свету Литургију, коју служимо десет пута годишње, Свети Григорије Богослов нас је учио догматима задобивши титулу богослова, која јесте пријемчива и лијепа, али је то веома “клизав“ терен и мало је оних који су успјели да од Свете Цркве, од самог Господа, задобију титулу да се назову богословима, да могу слободно да тумаче догмате, да тумаче тајне наше Свете Цркве“, казао је протојереј-ставрофор Драган Ристић.
