Недјеља страдања Господа и Спаса нашег Исуса Христа у Саборној цркви Светог Василија Острошког у Никшићу обиљежена је молитвено богослужењима, која су у присуству бројних вјерника, од Велике сриједе до празника Васкрсења служили свештеници архијерејског намјесништва никшићког и свештеномонаси наше Епархије.
На Велику сриједу је служена Света Литургија пређеосвећених дарова, а истог дана одслужена је Света Тајна Јелеосвећења. Вјерни народ, који је учествовао у овој Светој служби, помазан је освећеним уљем уз благослов свештенства да им Света Тајна Јелеосвећења буде на исцјељење душе и тијела и да у миру, љубави, праштању и слози дочекају свијетли дан Васкрсења Христовог.
Литургија Светог Василија Великог служена је на Велики четвртак у никшићком Саборном храму. Велико бденије, у којем се читало 12 Јеванђеља Христовог страдања, служили су у вечерњим сатима: протојереј-ставрофор Марко Ђурковић, протосинђел Никифор (Миловић), секретар Епархијског Управног одбора Епархије будимљанско-никшићке, протојереј Драган Крушић, јереји Слободан Јокић, архијерејски намјесник никшићки, Здравко Ђуровић, Данило Зиројевић, Миодраг Тодоровић, Остоја Кнежевић и ђакон Никола Маројевић.
На Велики петак ујутру су одслужени Царски часови, увече Вечерња служба са изношењем плаштанице, а у наставку јутрење са Статијама и Литија вјерног народа у којој је ношена плаштаница око храма. Након читања Светог Јеванђеља о страдањима Господа Исуса Христа вјерницима се обратио ђакон мр Никола Маројевић.
“Овај дан – Велики и страшни петак – препун је символике и скривеног значења за људски род и његово спасење. Од оптужбе, осуде, све до распећа Христовога. Исус Христос ни на крсту не престаје да свједочи и проповиједа, нудећи човјеку котву спасења. Оче, опрости им јер не знају шта раде (Лк. 23, 34). Нема у Његовом срцу ни трунке љутње, срџбе, бијеса – само блага помиреност и спремност на жртву. Нема љубави равне овој. Порука небеска – свеспасоносна Христова са крста одјекује у свим временима: нема васкрсења без крста. Нема љубави без жртве“, казао је ђакон Маројевић, додајући да је крст окосница свеколиког постојања, нарочито оног унутрашњег. У крсту се све сабира и њиме се све мјери.
“Човјек мора своју душу убијелити по узору на Христове хаљине. Чедношћу и чистотом живота. Разапињањем страсти, немоћи, слабости, помисли, неваљалих ријечи, злих дјела. Зато, на крст свог бића прикујмо мржњу, завист, љубомору, невјерје, маловјерје – они су погубни за човјека. То су пилати и ироди сваком истинском хришћанину. То је символика Христовог пристанка да страда на крсту. Он је као Бог могао да избјегне да страда као човјек. Нема лаког и безболног страдања и умирања. Али, Он као Свељубећи Богочовјек – прихвата крсно страдање не би ли пâлом човјеку опипљиво показао пут спасења. Нема грешника који се не може спасити ако се покаје. Оном разбојнику на крсту, чим се покајао, Христос отвара двери раја. Варава – непокајани разбојник – силази са крста и одлази у таму овога свијета. Ко се данас сјећа Вараве – спашеног разбојника? Нико, без неког озлојеђења. А нема дана да се не помене покајани разбојник. И тако ће бити до свршетка свијета и вијека. На крсту се задобија васкрсење, не силаском са њега“, поручио је ђакон Никола Маројевић.
